We are the same

Part 3

"Ne. Ponovo." Neprestano sam to govorila jer, moja 'pametna' drugarica ne može da uradi jednu najobičniju jednačinu iz matematike. Nerviram se, a ona mi ne pomaže. Izdahnula sam I zabacila glavu pozadi I počela da se klatim na stolici gledajući u plafon. Čula sam kako je počela da gunđa I ne mogu, a da se nenasmejem na to.

"Amanda, ovo je preteško! Ti nisi normalna.." prevrnula je očima I počela da grize usnicu. Ispravila sam malo glavu I pogledala u nju pa u u zadatak. Ali nije težak...samo ona ne ume da razmišlja, to je problem.

"Još uvek mi nisi rekla šta se desilo." Bacila sam hemisku na nju I pogodila je u ruku. Namrgođeno me je pogledala ali se njeno raspoloženje odmah promenilo. Sada me je gledala sa zlim osmehom.

"Da, da ali prvo mi pomogneš sa ovim zadatkom." Pokazala je očima na svesku te sam samo izdahnula ponovo I bacila se na posao 'pomaganje izgubljenoj Nikol', jer će devojka bez moje pomoći dobiti jedan kao vrata.

"Ipsilon, Nikol, ipsilon." Lupila sam je po potiljku I videla kako uzima gumicu I briše grešku koju je napravila. Dok je ona radila zadatak, ja sam ustala I odšetala do police I uzela jednu činiju I u nju sipala bombone I stavila ih na sredini stola. Uzela sam jednu I polako ju žvakala.

"Okej! Odustajem...jednostavno sam glupa I ova matematika me ne voli kao ni ja nju, naravno." Frknula je I isplazila jezik na svesku. Jedan iskren smešak mi se oteo I morala sam da počnem glasno da se smejem. Nikol me je gledala neko vreme I nije mogla više da izdrži te je I ona počela zajedno sa mnom. Ali me je onda stvarnost udarila u glavu. Ovu bombonu moram da pljunem. Opet sam ustala I pljunula je u kantu." Hoćeš li mi reći već jednom?" Okrenula sam se I upitala je. Zamišljeno je gledala u kantu I znala sam šta će da se desi." Kad si poslednji put jela?" Upitala me je, samo sam spustila pogled prema svojim prstima.

"Prošlo jutro." Tišina.

"Dobro. To je napredak..." vratila je glavu ka napred i gledala u zadatak. Znam da je imala još štošta da mi pljune u lice ali nije. I zahvalna sam joj na tome.

"Daj da vidim." Rekla sam joj I stala iznad nje da vidim zadatak." Hvala Bogu, pa si konačno dobro uradila. A sad pričaj." Rekla sam joj I sela na stolicu pored nje pažljivo je gledajući. Odmah se nasmešila I napravila onaj đavolji osmeh. Uzela je bombonu I stavila je u usta.

"Pa....znaš kako moja starija braća vole da zajebavaju Stephani?" Ona je bila Nikol-ina mlađa sestra....dve godine mlađa što je bio pravi pakao. Klimnula sam glavom I čekala da nastavi. Promeškoljila se u stolici, gledajući me." E, ona je zaljubljena u Harrya." Rekla je tako brzo I ja sam samo klimnula glavom jer želim da čujem dalje." Harry se sprijateljio sa mojom braćom I tek juče sam shvatila da su njih trojica nerazdvojni. Kad sam juče došla kući, iznenadio se kada me je video, a Stephani je počela da skakuće oko njega kao neka dosadna bubašvaba."

"I dalje ne kapiram šta je tu tako zanimljivo."

"Poenta je u tome da će Harry poći sa nama na turnir iz košarke sledeće nedelje zbog moje sestre koja ga je nagovorila. Tako da devojko, tvoj je." Trepnula sam par puta ne skidajući pogled sa nje. Gledale smo se tako par minuta, ona čekajući moju reakciju, a ja razmišljajući.

"Ti se šališ?" Podsmehnula sam se." Koliko on uopšte ima godina?"

"Eh da, tu je mali problem." Nestašno se osmehnula." Stariji je od tebe tri godine." Divno. Samo sam počela da se smejem kao neki ludak dok me je ona gledala zbunjeno.

"Mi smo jadne, Nikol. Ostavimo se te teme I ajde da te naučim matematiku." Rekla sam joj I dalje se smejući. Bezveze. Šta sam mogla da očekujem kad je on isto godište kao I njena braća. Ona ima blizance I stvarno su kul, ali previše nevaljali. Čak I nisam punoletna...a on ima devetnaest  godina. Bože zašto ja?