We are the same

Part 5

Tek kad sam shvatila šta sam uradila, bilo je kasno. Takmičenje je za nedelju dana i verujem da će me tata i Louis živu sahraniti. Oni mi ne daju da jašem Apolla u ovakvom stanju....

"Neće ti ništa reći, zašto paničiš?" Pogledala sam je jako ozbiljno i dala joj onaj 'da li se šališ sa mnom' pogled.

"Nikol, znaš i sama da se boje da ne padnem sa Apolla i povredim se. Pogotovo što sam anoreksična, neće mi dati da priđem štali!" Ljuto sam viknula unajući da sada nema nikoga da nas sluša. Nikol me je samo gledala te ubrzo zagrizla usnicu. Spustila je pogled i znala sam da sam malo preterala.

"Izvini...ne znam šta mi je." Zagrlila sam je snažno. Osetila sam klimanje glave te sam se odvojila od nje da je pogledam. Blago se nasmejala ali ništa više nije rekla. To me je iznenadilo jer ona uvek ima sve i svašta da laže. Izgleda da sam bila pregruba. Polako sam odvela Apolla u štalu, skidajući sve sa njega. Sedlo, uzde...uzela sam četku i nežmo prolazila kroz njegovu delikatnu dlaku. Ima belu dlaku i sivlastu šaru koja kao da bledi na leđima. Sećam se dana kada sam ga dobila....otac je hteo da me navradi za moje uspešno školovanje tako što mi je kupio ovog predivnog lipicanera. Toliko sam bila srećna, da nisam prestajala da se smejem. Apollo je bio još malo ždrebe kada je došao ovde ali je brzo narastao. Kada sam završila sve izašla sam i otišla napolje ma česmu da operem ruke. Nikol nigde nije bilo navidiku pa sam predpostavila da je sa Leom u štali. Krenula sam prema tamo, ali sam stala kada sam čula njeno ljuto i uzrujano pričanje. Alj nije bila sama.

"Ne znam šta očekuješ, Louis." Priča sa mojim bratom preko telefona? Zašto? Sagla sam se skroz iza vrata kako me ne bi videla.

"Volela bih da ti pomognem ali brinem se za Amandu. Kunem ti se da sam mogla sinoć rebra da joj izbrojim kada je izašla iz kupatila." Znala sam. Znala sam da o meni opet vode razgovor i o mojoj anoreksiji. Stisnula sam usne u ravnu liniju stavljajući dlanove na pod. Nastavila je da priča, dok se sa druge strane linije čulo samo Louisovo mumlanje.

"Jebi se!" Naglo je vrisnula u telefon te prekinula razgovor. Brzo sam pojurila, tihim koracima prema izlazu iz štale te se oslonila na zid i pravila se kao da ništa ne znam. Disanje mi je bilo ubrzano i srce mi je lupalo veoma brzo. Zašto vode razgovor o meni? Zašto se Louis toliko trudi? Zašto Nikol? Nisam znala odgovore ali sam znala da moram da pobegnem od njih. Od svih njih. Kada je izašla, njeno lice je bilo ozbiljno, namrgođeno i ponajviše ljuto. Šta li joj je moj brat pre toga rekao, tražio? Uzdahnula sam kada mi se polako približila i veštački nasmejala.

"Ajde. Sutra je škola, treba ti odmor." Klimnula sam glavom te smo ubrzo otišle.

*********************

Jutro je bilo veoma hladno, a nešto što me je jako iznenadilo bila je činjenica da pada sneg.

Sve je bilo belo i nekako opuštajuće. Tata i Louis su napolju i pokušavaju da očiste stazu ispred kuće i kapije od snega. Mama i ja smo stajale na prozoru i sa osmehom ih posmatrale.

"Zima je poranila." Promumlala je i uzela korpu sa vešom i otišla u kupatilo. Nasmejala sam se na činjenicu da ću danas otići sa Nikol na klizanje. Blizu njene kuće ima jedno jezero na koje svi dođu, iz celog grada da se klizaju. Volim klizanje. Meni je to jedan prelepi hobi koji pored jahanja obožavam. Spustila sam čašu sa čajem na sto i polako se popela uz stepenice i pravo otišla u svoju sobu. Došla sam do ormara i iz njega izvadila sivi džemper i onda par klizaljki.  Navukla sam džemper i spakovala klizaljke te sam zatim uzela telefon i jaknu sa stolice. Sišla sam niz stepenice i baš u tom trenutku sam čula neko kikotanje napolju. Kada sam izašl zatekla sam najslađi mogući prizor ikad. Louis i Nikol su ležali u snegu i glasno se smejali. Nisu me ni primetili. On je ustao i došao do nje te ju je podigao ljubeći joj obraz. Blago sam zinula u šoku. Louis i Nikol? Mora dosta toga da mi objasni. Zviznula sam te su se oboje okrenuli i na njihovim obrazima se polako pokazalo crvrnilo.

"Ajmo Nikol." Osmehnula sam se Louisu koji nije znao šta će sa sobom te je nešto tiho sebi rekao u bradu te otišao. To jezero nije mnogo daleko, zbog čega smo krenuli peške. Volim hladan vazduh. Nekako se čini čistim.

"Čula sam da je jezero prepuno ljudi ove godine....tako da ćemo otići na ono naše staro mesto." Klimnula sam glavom te smo se uputile u tom pravcu. Ne mogu da prestanem da razmišlja o onom dečku, čupave, kovrdžave kose. I to kako je moj brat povezan sa njim na neki način. Louis i ja smo totalna suprotnost, ali se ipak volimo i poštujemo. No sad kada pogledam moju lepu drugaricu, shvatam da imam dve osobe pored roditelja koje ne želim nikada da pustim.  Prošlo je negde oko desetak minuta od naše šetnje i polako smo mogle videti jezero. Oduzimalo je dah. Prostranstvo koje je bilo prekriveno ledom i šuma koja ga je ukrašavala sa strane. Nikol je vrisnula od sreće, hvatajući me za ruku i trčajući smo stigle do obale jezera. Nikoga nije bilo sa ove strane jezera dok si iz daleka mogao videti sa drugi strane mnogo ljudi. Uzdahnula sam svež vazduh i kedan zadovoljni osmeh mi se našao na licu. U ovom trenutku sam bila srećna. Jako. Sela sam na zemlju i skinula svoje crne čizme. Uzela sam moje bele klizaljke i njih obukla. Čim sam stala na led, osećala sam se tako slobodno i bez briga. Nikol mi se odmah pridružila te smo provele sat vremena klizajući se i zabavljajući. Bilo je zaista predivno.

"Amanda?" Dozvala me jr te sam se okrenula prema njoj.

"Pogledaj desno."

Šok.

Nikad ne bih rekla da bi on znao za ovaj deo jezera. Onaj kovrdžavi zajedno sa svojom ekipom je stajao na obali gledajući pravo u mene.

"Nikol, mislim da bi trebali da krenemo." Klimnula je glavom te smo pokušale što nezainteresovanije da prođemo pored njih. Ali samo jedan pokret. Samo jedan me je zaustavio na mestu. Njegov dlan se komontno našao na mojoj ruci, zaustavljajući me u svim daljim akcijama. Njegove duboko, prodrne, zelene oči su mi kopale u dušu i njegov stav i dominacija mi nisu ni malo pomogli.

"Styles, rekla sam ti da ćemo se videti za nedelju dana, zašto nas smaraš?" Nikol je stala između nas dvoje, prekidajući užareni kontakt. Spustio je pogled na nju te se samo osmehnuo.

"Pruseva, zašto ti voliš u sve da se mešaš?" Njegov glas je bio hrapav kao i onaj dan kada je bila tuča ali umesto silnih emocija koje je tada imao, ostao je samo hladan i otrovan ton. Jeza je prošla kroz moje telo. Povukla sam ućutkanu Nikol sa strane te doklizala ispred njega.

"Šta želiš, Harry?" Upitala sam ga vroma tiho ali ne prekidajući naš kontakt. Prošao je jezikom preko njegove gornje usne te trepnuo brzo par puta.

"Želim da se malo bolje upoznamo." I tada sam videla drugu stranu u njegovim očima. Osveta. Osveta za ono što je moj brat uradio. Svi mišići su mi se stegli u telu dok sam pokušavala da zaustavim nenormalno lupanje moga srca i strašno drhtanje mojih prstiju. Duboko sam udahnula te zagrizla unutrašnjost svojih obraza.

"B-bojim se da to ne-neće biti moguće." Mrzim sebe što sam odmah zamucnula. Stegla sam dlanove te njegovom čvrstom licu poklonila još jedan mali osmeh te se okrenula sa zadivljenom Nikol.

"To luče moje!" Tiho je vrisnula, sva ushićena zbog onoga što sam rekla. Iako to nije bila velika stvar, bila je zadovoljna samnom. Još ako dodamo to da sam mucala....stvarno imam najbolju drugaricu.

"Da ali pr-" taman što sam krenula da joj nešto važno kažem osetila sam pucanje leda. Brzo sam se okrenula na drugu stranu prema Harryu i njegovoj ekipi, kako bih videla da su bacali kamenje na led koji je pod pritiskom počeo da puca sa naše strane. Zamrznuto smo stajale na mestu sve do trenutka kada je led krenuo polako da se odvaja. Strah i trepnja su me obuzele tu čitavu sekundu, a od adrenalina sam gurnula Nikol od sebe što jače, kako bi ona pala  negde sasvim drugde.

I tada je pao mrak. Samo sam mogla ispreplitane glasove da čujem oko sebe, nijedan dovoljno jasno. Hvladnoća me je okružila, nisam mogla da dišem.

Pokušala sam da pomeram ruke i noge ali hladnoća je bila isuviše jaka.

Osećala sam kako tonem sve više i više. Gubila sam vazduh, mučila sam se.

Ali sam izgubila svest brže nego što sam mislila da hoću..

Ostala mi je samo nada.

Znala sam da je bio problem..