Iskra*Mario Mandžukić*

7.Poglavlje

"A tko je ta mala?"

"Isuse, jel moš prestat?"

"Prestat ću ako mi kažeš tko je ona"

"Nema šanse"

"A pliiiiiz, kupim ti čokoladu"

Mario mu nije ništa odgovorio već je samo ubrzao trčanje kako ga više nebi morao slušat. Od kako su došli na trening, mali Francuz je pokušao izvući bilo kakve informacije o tamnokosoj djevojci u njegovom stanu. Bilo mu je krivo što se on tako zanima za nju i htio mu je reći istinu samo da ga prestane zezat, ali nije htio da to procuri u javnost jer ako zna Griezmann, uskoro će znat svi. Neli nije htio takvo nešto učiniti, ionak je već pod velikim stresom. Dogovorili su se da će čuvati trudnoću tajnom dokle god mogu ili kad oboje budu spremni otkriti se javnosti.

Kad je mislio da ga se napokon rješio, malo je usporio korak no ubrzo je požalio. Iza leđa mu se pojavio Antoine, za jednog dosta niskog muškarca stvarno može brzo trčat.

"Mandžo, ti znaš da si ti meni jako drag i da meni sve možeš reći"

"Ma bježi mali, kad su u pitanju tajne gori si od babe", odgurnuo ga je od sebe nebi li ga pustio na miru, ali udav se ne predaje lako.

"Što si tako tajnovit? Nemoj mi samo reć da je ona neka maloljetnica koju koristiš za svoje potrebe", Mario mu je upitio onaj svoj namrgođeni pogled, "Šta sam pogodio? Isuse, jel jesam?"

"Tebi treba pomoć", i ponovno ubrza korak.

"Hmm...nije porekao. Moram pokušati još mešto iskopati iz njega", Antoine pomisli u se i također nastavio s treningom.

~*~*~

Nije ni znala koliko robe ima dok nije počela raspakiravat kofere, a to ni nije bila sva odjeća još joj mama treba poslat ostatak. Sve svoje stvari stavljala je u sobu koja je bila namjenjena njoj i bila je odmah do Marijeve. Nakon sat vremena peglanja i slaganja nije bila ni na pola pa je odlučila malo se odmoriti.

Otišla je u kuhinju nešto prigristi i u međuvremenu joj je zazvonio telefon. Vidjela je da na ekranu piše tata i hrabro je udahnula prije nego mu se javila.

"Halo tata"

"Halo sine, sori što se nisam ranije mogao javiti, imao sam trening"

"Ma sve je okej"

"Nego, kako si mi ti? Kako unuka?"

"Super je sve, evo upravo se raspakiravam. Beba je isto okej, malo mučnine ali dobro proči će to, nema razloga da se brineš"

"Samo se pazi da se ne ponovi nesvjestica"

"Znam tata, ne moraš mi sto puta govorit. Uostalom, imam Maria koji će mi pomoći ako treba."

"Da...Mario"

"Tata, nemoj opet počinjat"

"Pa nisam ja kriv što si ga spomenila"

"Pre umorna sam da se s toblm svađam"

"Ne želim se ni ja svađat, ali samo me zanima kakav je prema tebi. Ne može moja kći s bilo kime živit"

"Ako te baš zanima, ne može biti bolji! Skuho mi je jučer večeru i danas doručak. Stvarno mu je stalo do mene i do djeteta tako da ga pusti na miru"

"Ako ti bilo šta napravi, odmah reci i meni i mami"

"Tata, molim te, pa poznajš ga. Znaš da on nije takav i pusti ga više na miru!"

"Dobro, dobro, neću više"

Dalje su nastavili normalno razgovarati i više nisu spominjali Maria. Bilo joj je drago što su se malo ispričali jer se nisu jako dugo vidjeli, a pošto je imao obaveza s nogometom nije imao baš puno slobodnog vremena da nazove. Još uvijek mu nije bilo baš svejedno što je otišla za Mariom, ali nije mogao ništa u vezi toga. Tako su se dogovorili i nije se htio mješati tj. Vesna mu je rekla da ne smije. No razumio je odakle to proizlazi. Mario je htio od početka biti dio djetetova života i nije htio ništa u trudnoći propustit. Ivica nije bio ništa drukčiji kad je Vesna bila trudna, ipak ne čekaš prvo dijete svaki dan.