Tužno je kada osobe koje poznaješ postanu osobe koje si poznavao.
Kada možeš proći pored nekoga kao da nikada nije bio veliki deo tvog života.
I kako si nekada mogao pričati s njim satima, a sada ga jedva možeš pogledati.
Ne razumem kako se možeš smejati ceo dan, a zaspati u suzama.
Kako se slike ne menjaju, a ljudi na njima da?
Kako možemo voleti toliko mnogo, a to se može pretvoriti u mržnju tako brzo?
Kako najbolji prijatelj može postati najgori neprijatelj?
Isto tako i da najgori neprijatelj postane najbolji prijatelj?
Kako se 'zauvek' pretvara u nekoliko kratkih meseci za koje bi dao sve da se vrate?
Kako možemo pustiti nešto za šta smo rekli da ne možemo živeti bez toga?
Kako ljudi koji su jednom hteli provesti svaki trenutak s tobom sada misle da je nekoliko minuta previše?
Kako vas ljudi mogu izbrisati iz života samo zato što je to jednostavnije nego pokušati ispraviti stvari?
Kako za nekoga za koga smo pre bili spremni život dati, sada ni ne marimo?
Ono što je najviše tužno jeste to što će trenuci s tom osobom postati samo sećanja i ništa više.
YOU ARE READING
Papirne želje ✔
RandomČitajte. Malo više dobrih knjiga, malo manje loše štampe. Malo više sebe, malo manje druge. Malo više sne, malo manje stvarnost. Malo više trenutak, malo manje dane. Jer prođe život, a shvatićeš da si ga protraćio. A posle toga će ti biti žao. - Her...
