,,Nikad ga, ćero, ne pitaj da li te voli. Pa makar crkla. Sakrij se negde, isplači, kupi sebi nešto nepotrebno, probaj stoj na rukama, ali ga nikad ne pitaj da li te voli.“
,,Zašto?“
,,Zato što to nije pitanje već izjava da si primetila. Reći ću ti da te voli, malo će se i ljutnuti što uopšte pitaš nešto što se podrazumeva. Tu i jeste caka, ćero. Kad ljubav postane podrazumevana, to više nije ljubav. Navikao je, trebaš mu, draga si mu, njegova si i to je to.“
,,A šta ako...?“
,, ,,Ako“ je samo jednom: ako ikada pitaš da li te voli, rekla si mu da si ti ta koja voli više od njega. I, veruj mi, razumeo je. Kasnije se ispostavi da si ga tada izgubila.“
Ona je bila blizu osamdeset, ja blizu šesnaest.
Možda je tada nisam razumela, ali sam zapamtila.
Sada razumem.
YOU ARE READING
Papirne želje ✔
RandomČitajte. Malo više dobrih knjiga, malo manje loše štampe. Malo više sebe, malo manje druge. Malo više sne, malo manje stvarnost. Malo više trenutak, malo manje dane. Jer prođe život, a shvatićeš da si ga protraćio. A posle toga će ti biti žao. - Her...
