Gledala sam te dok si se odmicao od mene.
Gledala sam tvoja leđa čekajući da se probudim iz ovog odvratnog sna.
Terala sam se da otvorim oči, ali one su uvek gledale u istinu.
Kažeš da si znao da neće moći dugo da potraje; tvrdoglavi smo oboje.
Svako svoj inat gura.
A kako da ti kažem da je baš to bilo ono najslađe kod nas?
I da sam uvek bila spremna pregaziti ponos i ugristi inat samo da ne ode predaleko.
A sada je predaleko nedovoljno za daljinu koju su napravila naša srca.
Kažeš znao si; znao si da će nekada do ovoga doći, a znam da lažeš jer način na koji si me gledao, jačina kojom si me grlio nisu mogle znati da će jednog dana morati da odu.
Kažeš kriva sam; kriva što sam dete, što volim jako, iz sveg srca.
Kriva sam što isto to detinje srce poklanjam ljudima mada ni sama nisam svesna.
Kažeš glumim da sam bezosećajna.
Šta drugo mogu?
Dala sam ti srce spuštajući zidove da bi ih ti ponovo sagradio, ovog puta više nego ikada.
Volim, Bože, kako umem da volim...
Ali uništio si ono najlepše u meni i pokazao mi da voleti znači uništiti, a biti voljen znači biti uništen.
Kažeš znao si; znao si koliko će sve ovo da boli.
Laž.
Dok gledam tvoju figuru kako izlazi kroz vrata mog života, prokleto sam ubeđena da nisi imao pojma.
@dellirijum
VOUS LISEZ
Papirne želje ✔
AléatoireČitajte. Malo više dobrih knjiga, malo manje loše štampe. Malo više sebe, malo manje druge. Malo više sne, malo manje stvarnost. Malo više trenutak, malo manje dane. Jer prođe život, a shvatićeš da si ga protraćio. A posle toga će ti biti žao. - Her...
