Pitali su me: ,,Šta je ljubav?“
Samo sam ih pogledala i nasmešila se.
Oni su me i dalje gledali kao da je nikada nisu osetili.
Pristala sam da im objasnim.
,,Znate, postoje razni osećaji ljubavi, ali onaj meni najbolji je osećaj iznenađenja. Kada negde u masi ljudi ugledaš te smeđe, plave, zelene oči koje ti se smeše. Onda ti pogled pređe na onaj osmeh koji zrači, prosto sija. Samo ga gledaš i ne veruješ. Gledaš usne koje formiraju taj osmeh i zube koje ga čine prelepim. Njegov osmeh ide prema tebi iako on toga nije svestan. Kada on tebe primeti, zastane. Pogledate se. Srce vam stane u tom trenu. Oči sjaje. Osmeh raste. Glava puca. Srce odjednom ubrza otkucaje. Daha vam ponestaje. Prosto se gledate, a zaleđeni ste. Zatim, laganim korakom prilazite jedno drugome u zagrljaj. Krećete se kroz masu ljudi. Kroz vašu kosu prolazi vetar i mrsi je, ali vas nije briga. Skačeš mu u zagrljaj. Suze radosnice same kreću. Osmeh ne staje, razliva se. U hiljadi ljudi, vi ste posebni. Svi baš vas gledaju. Voleli biste da zagrljaj potraje, ali ne ide. Spušta te na zemlju. Briše ti suze radosnice. Smejete se. Gledate se i onda te poljubi. Ali to nije bilo koji poljubac, to je "ONA JE MOJA" poljubac. Vi i samo vi. Kao da niko drugi ne postoji. Kao da godine stoje. Da je vreme i svet vaš. Uzima ti ruku. Šetate se poluzagrljeni. Pričate o svemu. Volite se. Smejete se. Srce vam je ispunjeno. Dan vam je popravljen. Želite da zauvek traje momenat u kom se nalazite.
Znate, to je ljubav.
To je ono što nam treba.
Osećaj vam ne mogu opisati jer on mora da se doživi.“
Gledali su me u čudu.
Valjda su i oni to želeli, ali nisu imali.
Eto, valjda sam ja imala sreću da iskusim sto što ljubav čini čoveku.
YOU ARE READING
Papirne želje ✔
RandomČitajte. Malo više dobrih knjiga, malo manje loše štampe. Malo više sebe, malo manje druge. Malo više sne, malo manje stvarnost. Malo više trenutak, malo manje dane. Jer prođe život, a shvatićeš da si ga protraćio. A posle toga će ti biti žao. - Her...