Pisala bih o tebi, ali ne znam šta bih rekla.
Plakala bih o tebi, ali nemam više za šta.
Radovala bih se tebi, ali nemam kome.
Možda je sudbina ovako htela, možda smo je mi ponašanjem pogurali da nas dovede ovde; na ivicu naše ljubavi.
Možda smo mi bili samo skica šizofreničnog uma koji beži iz realnosti u nadi da pronađe tu pravu, beskrajnu ljubav.
Ona izgleda postoji samo u bajkama.
Možda ovde nije kraj, možda kada ne budemo hteli da budemo mi.
Videćemo gde će vreme da nas odvede i videćemo kome.
Ali ne zaboravi, ljubavi moja, da za svako zašto postoji i zato.
I na naše zašto moramo ovako, postoji baš ovo zato.
I zato podigni glavu i hodaj ponosno, kao što si uvek i hodao.
Ne predaj se bolu jer ćeš nestati u njemu.
Ne predaj se suzama jer svaka boli kao da je prva.
I ne daj da te ljudi kvare, da te vuku za nos i povređuju.
Nisi zaslužio to.
Budi ono što si uvek bio, dečak milog lica i beskrajnog osmeha.
A bol će proći, kad-tad.
Jedna nesrećna ljubav i peti jul.
@zelenemočimoje
YOU ARE READING
Papirne želje ✔
RandomČitajte. Malo više dobrih knjiga, malo manje loše štampe. Malo više sebe, malo manje druge. Malo više sne, malo manje stvarnost. Malo više trenutak, malo manje dane. Jer prođe život, a shvatićeš da si ga protraćio. A posle toga će ti biti žao. - Her...
