Papirne želje ✔

Mi. Sada i nikada.

A on?
On je uspeo da probije zid koji sam postavila oko sebe.
Uspeo je da me otopi iako sam u njegovom prisustvu bila hladna i nedodirljiva.
Jedino nije uspeo da me natera da priznam koliko ga volim, a volela sam ga, nenormalno jako.
To mu ne bih ni mrtva priznala jer znam da ću ga tada izgubiti.
Bolje je ovako.
On ima neku, ja imam nekoga.
Ali, na kraju krajeva, opet nas sudbina dovede jedno drugome.
Ne kažem da nam je suđeno, daleko od toga, ali verovatno sudbina želi još malo da se poigra sa nama.
Kada se igra završi, svako će biti na svojoj strani.
I ko zna, kroz par godina pričaćemo o nama kroz šalu iako nam u dubini duše neće biti nimalo smešno.
Tada ćemo shvatiti da oni što se bude na drugoj strani kreveta nisu mi; da oni mališani što će trčati kroz kuću nisu naša deca.
Ali, znaćemo koliko smo toga prošli zajedno i da niko neće imati ono što smo mi imali.