Bio je...
Ne znam šta je bio.
Pre svega bio je ,,ništa“
Koji je činilo moje ,,sve“.
Ogromno ništavilo koje je umelo da me zadovolji,
Da okupira moje misli.
Bio je nešto što možda nikad više neću imati.
Drago mi je da sam to iskusila,
Ali znaš,
Mnogo je gadno kada misliš da je neko tvoj,
A on je, u stvari, sve samo to nije.
To peče,
Prži,
Razara,
Kao da ti so sipaju na živu ranu.
Jebeno boli sve to kada znaš
Da sve što imate je to vaše ,,ništa“,
A tebi je to ,,sve“.
Mnogo boli kada se sa nemirom budiš
I sa nemirom spavaš.
Mnogo boli što osećaš kako goriš iznutra
Od uzbuđenja,
Besa,
Euforije,
Ludila.
Svega pomešanog.
Osećaš da ti se sve nakuplja ispod kože.
Obuzima te na neki čudan način,
Ali opet prokleto i prija,
A ti samo čekaš kada će to ,,ništa“ da pukne,
Da ispliva na površinu
Jer više ne možeš ovako,
A ne znaš ni kako dalje bez tog osećaja.
Postaje navika
Nešto što je sada deo tebe.
Mada u stvari se dvoumiš:
Da li da se prepustiš tom ništavilu
Ili da pustiš da te prođe
I usput smrvi.
Znam da se sve nakupilo tu u tebi takođe.
Osećaš li i ti?
T. S.
VOUS LISEZ
Papirne želje ✔
AléatoireČitajte. Malo više dobrih knjiga, malo manje loše štampe. Malo više sebe, malo manje druge. Malo više sne, malo manje stvarnost. Malo više trenutak, malo manje dane. Jer prođe život, a shvatićeš da si ga protraćio. A posle toga će ti biti žao. - Her...
