BRZINA

Vino

Moji roditelji se nisu slagali sa činjenicom da živim sama. I zašto bi? U njihovim glavama žena treba da ode od kuće tek kad se uda, u mojoj ne. Najbitnije je ceniti sebe i svoj prostor, zato sam otišla. Jer sa roditeljima to nisam imala.

Iznajmila sam manji stan na drugom kraju grada. Otišla sam u nepotreban šoping, dala sve ispite ovog semestra, kupila brdo knjiga i nekoliko flaša vina. I osećala sam se srećnom. Da se ne zavaravamo i dalje sam srećna, samo sam danas shvatila da mi treba i finansijska samostalnost. To se desilo nakon što me je danas moja majka, ekonomista u duši, pozvala da me pita da li ja to odustajem od fakulteta ili sam potpuno poludela.

-"Za šta će ti, zaboga, ovoliko vina? Mislim, nemoj da misliš da ti ja govorim o tome šta da radiš i da mi je žao sto si sebi kupila malo skuplje vino... ali molim te. Ako planiraš sama da ga popiješ naljutiću se! Pa to nije primerno!" Trebala mi je decenija da joj objasnim da će vino da bude tu za posebne prilike i za opuštanja, kao ovo sad. Primirila se nekako, ali sam ja zato odlučila, živim sama, onda i zarađujem sama.- prepričavam svoj dan svom najboljem drugu Antonu. To nam je neka vrsta tradicije i zaista uživam u tome. Svako veče oko 9 nakon što završimo sve obaveze zovemo jedno drugo i pričamo satima.

-I šta ćeš sad? Stormy, nemaš ni fakultet završen.

-Ne znam, počeću da konobarišem. A i kakve veze ima fakultet s tim? Na medicini dobiješ opširnu praksu, ne znaš posao samo ako ne želiš da ga radiš.

-Hajde da se nadjemo sutra ujutru u "Old place", ponesi novine pa da vidimo šta ćeš.- "Old place" je naš omiljeni kafić u blizini plaže. Tu izlazimo kada nam treba mirno mesto da rashladimo glave nakon raskida, mamurluka, loših ocena, nevolja, i naprosto jednostavnih, svakodnevnih problema. Čijenica da mi je sada blizu me je oraspoložila.

-U 9?-upitam ga radosna.

-Ko prvi stigne naručuje makijato!- i sa tom rečenicom mi je poklopio.

Noć nad Los Anđelesom je bila vedra i obećavala je dobar i lep dan. Anton i ja smo bili prijatelji od dana kad sam se rodila. Moja i njegova majka su daleke rođake koje su živele blizu. Bio je 3 godine stariji od mene i uvek me čuvao i tešio. Vremenom stvorili smo takav odnos da kada nas vide na ulici govore kao da smo bliznaci.

Moj život do sada bio je jednostavan. Mogla sam da se oslonim na roditelje za sve , studiram medicinu na ovdašnjem univerzitetu i živim poprilično normalan i neupadljiv život.

Otišla sam da se iztuširam i spremim za spavanje. Misli su mi bile haotične. U jednom trenutku razišljam o tome kako ću da nađem posao, a u drugom o nizu propaliteta u mom ljubavnom životu. Apstencija i poscećenost fakultetu su mi prijali nakon par sitnijih veza sa momcima koji su ili hteli da me kontrolišu ili da se samnom zabave "bez obaveza". To nikako nije bilo ono što bih ja poželela od muškarca.

Dok sam sušila svoju crnu kosu počela sam da razmišljam ponovo o poslu. Sutra ću prvi put u životu tražiti posao. Bojim se toga. Šta ako naiđem na nekog gazdu koji će me mučiti kao što me je otac uvek upozoravao? Ili šta ako ne nađem ništa? U ovom velikom gradu teško je naći posao.

~

Dok sam prilazila "Old palce-u" shatila sam da su uveli neke promene u eksterijeru, ograda je sada bila bela, a stepenice popločane mermerom. Zidovi boje peska i cveće u visećim saksijama doprineli su da ovo mesto izgleda kao mala oaza od soli i peska na obali. Osećale su se ruže i miris mora, vriska dece sa obale i smeh gostiju kafića narušavali su tišinu, ali ne i lepotu ovog mesta. Ušla sam zadovoljna što je unutra sve isto. Beli zidovi jedan preko puta drugog,a muralisani pored njih, cvetna bašta i morska obala. Kožne garniture u uglovima, metalne stolice i stolovi u centru, šank ukrašen LED svetlima. Moderno, a toplo i ukusno namešteno. Za razliku od mnogih kafića i lokala u LA-u ovaj je imao dušu i zato smo ga Anton i ja toliko voleli.

Anton je sedeo na našem starom mestu, u uglu pored šanka. Pozdravila sam konobaricu koje je bila za šankom i prišla Antonu. Pozdravili smo se i sela sam.

- I gospođice Velika Odluka jeste li poneli novine?- smeškao se i provocirao me. Samo sam se nacerila i izvadila novine i olovku.

Narednih dva sata proveli smo češljajući stranice sa oglasima, tražili na internetu...

- Ako mene pitaš, ja bih najradije radila ovde. Mislim, pogledaj kako je prelepo.-bila sam umorna i bilo mi je muka od trećeg makijata danas. Strefiće me srčani pre nego što nađem posao.

- To je divno samo što u ovom delu godine ne primaju nove radnike. Trebala si ovo da odlučiš pre mesec dana kada su to radili. Šta kažes na ovo "Sekretarica potreba u agenciji za nekretnine, potrebna srednja stručna sprema". Ne piše kakva, verovatno primaju sve što je pismeno.

-Haha. Zaokruži. Znaš, hajde da prestanemo. Dosta je za danas.- predložim znajući da sam popunila naredna dva dana hodajući od posla do posla. Nijedan od tih poslova nije bio nešto previše inteligentno, ali...

-Da, dosta je. Znaš da se Cindy vraća u grad?-Cindy je bila moja drugarica godinama pre nego što sam upoznala njenog polubrata. Nakon što sam raskinula sa njim povukla se misleći da je ne želim više videti nakon toga što se desilo. Bila je posramljena što je njen brat samo nestao nakon par meseci izlaženja. Znala sam da nije njena greška i nikada se nisam ljutila na nju. Bila je visoka plavuša i dobila anganžman da u Nju Jorku radi kao model za Celine. To je iskoristila i otišla. Drago mi je što se vraća, među nama je ostalo mnogo nedorečenosti koje bih želela da ispravim. Nedostaje mi tako veran i iskren ženski prijatelj.

- To je sjajno. Volela bih da je vidim.-ćaskali smo još malo o Cindy i o nekim tračevima za kojima je Anton bio lud i onda se rastali.

Došla sam kući izmorena od hodanja, kucanja i istih razgovora ponovo i ponovo. Nakon što sam se istuširala i naručila picu zazvonio mi je telefon. Nepoznat broj i moje srce već preskače otkucaje. Javila sam se i to je bio veseli ženski glas. Moje iznenađenje i sreća nisu se mogli meriti. Cindy.

a/n

Ovo je moja prva objavljena priča, pa mi svaki vote i komentar jako mnogo znači.

Kisses, only yours!