Believe - Justin Bieber fanfiction(završena)

Part 2.

Jutro, najgori dio dana. Jednostavno ga mrzim, pogotovo kad me moj brat budi. I to na najgori mogući naćin koji je mogao smisliti. Otvorio je prozor moje sobe iako je vani -15, ako ne i više, i uzeo je mačku od susjeda i stavio ju je meni u krevet, kad sam vidjela mačku pored mene doslovno sam počela vrištati i trčati prema vratima sobe kako bi izašla, usput sam se par puta spotaknula, i jednom pala. Dobro ovo bi sve još bilo donekle prihvatljivo da moj brat to nije snimio i postavio na svoj facebook profil, dok sam ja bila samo u čipkastim gačama i potkošulji, baš sam našla kad ću nosit čipku. Ponekad se stvarno ponaša kao dijete iako ima 24 godine, pa pobogu, trebao bi imati posao, ženu i dvoje djece, a ne mene zaje*avat po cijele dane. Dobro ovo za djecu nisam baš sigurna da nema, s koliko je cura spavao, ne bi se čudila da ima i preko dvoje djece, za koje on nezna, ili možda zna. Pogledala sam video par puta i shvatila koliko glupo izgledam. Na videu je bilo preko 300-tinjak lajkova i 40-ak komentara. Odlično, pola moje škole je to vidjelo, stvarno odlično. Mogu očekivati šale na račun mojih gaćica, pa... do kraja svojeg školovanja. Počela sam čitati komentare iako je većina glasila ovako: "HAHAHHAHA" mrzim taj svijeh, pogotovo kad ga napišu velikim slovima. Čitajući komentare naišla sam na Erikov, najzgodnijeg, a ujedno i najpoznatijeg dečka u svojoj jadnoj gimnaziji, to je jedina gimnazija u koju sam uspijela upasti, s obzirom kakve su mi ocjene bile, čudim se da su me i tamo primili. Njegov komentar nije glasio kao ostali, jer, bila bih presretna da je, on je morao biti poseban i napisati kako izgledam sexy u čipkastim gaćicama, i da bi bio sretan da nema te potkošulje na meni. Doslovno sam se htjela zatvorit u sobu i ostat' tu do kraja života prežderavajući se maminim sladoledom, koji je, kako znam iz osobnog iskustva, najbolji za depresiju. Ljutito sam sišla dolje deruči se Mislavovo ime, sada sam bila u mogučnosti ubiti ga.
"Je*em ti ja sve sveto i nesveto, zašto si postavio ono na facebook?" derala sam se na Mislava dok je on samo gledao u mene smijući se "Prestani se je*eno smijat i idi obrisat' taj snimak" nisam birala riječi jer sam bila previše iznervirala da bih pazila na riječnik.
"Da naravno" rekao je sarkastično.
"Ne živciraj me više i idi briši to, ili ću ja" rekla sam s malo nižim tonom, ali još uvijek sam se derala.
"Kako ćeš ti to molim te učiniti? Nesposobna si laptop upalit, a kamoli ući na moj profil" opušteno je rekao na što sam se ja još više iznervirala i počela ga udarati po prsima "Nadam se da znaš da me to ni ne škaklja" ponekad mi je jako žao što ima tako razvijeno tijelo.
"Što se događa tu?" vidjeli smo kako tata silazi s gornjeg kata gledajući u nas.
"To pitaj svog priglupog sina" rekla sam pokazujući na Mislava.
"Mislav, što se događa?" pitao je tata gledajući u Mislava sa zabrinutom facom.
"A ništ', Monika nam je u PMS-u pa ispaljuje svoje frustracije na meni" Mislav je rekao slegnuvši ramenima.
"Mislav ne šali se, ozbiljno te pitam" rekao je tata s malo strožim tonom. Iako je Mislavu već 24 godine, još uvijek se tate plaši kao da je malo dijete, inače je uvijek prema svima bezobrazan, čak i prema mami, ali tatu je uvijek gledao drugačijim očima i kako bi ja rekla, možda s previše poštovanja. Ja isto poštujem svoga tatu, ali mu nekad znam odbrusiti, pogotovo kad' se naljutim, tad' doslovno ne mogu kontrolirati riječi, pa ljudima kažem svašta.
"Pa Mislav mi je stavio mačku u krevet kako bi me probudio i... " prepričavala sam tati što se desilo dok me on pozorno slušao "Tata?" pitala sam.
"Da?" odgovorio je s nekom čudom facom.
"Hočes reći Mislavu da obriše taj snimak?" pitala sam i napravila neku slatku facu, to uvijek pali.
"Hoću dušo, hoću" rekao je i lagano se nasmijao "Mislavee" zvao ga je tata.
"Daa?" zaderao se iz kuhinje, pretpostavljam da je imao puna usta.
"Dođi 'vamo" tata je opet rekao.
Izašao je iz kuhinje, kako sam pretpostavila, imao je puna usta, a u ruci neki čudni sendvič, valjda ga je sam napravio, pa zato tako izgleda.
"Sad ćeš uzeti laptop i obrisati snimak s facebooka" rekao je tata ozbiljno Mislavu.
Mislav se za par trenutaka našao u sobi s laptopom i obrisao je snimak s facebooka i mobitela. Baš kako mu je tata rekao.
"Sad da vidimo jesi obrisao i sa laptopa" tata je rekao gledajući u laptop očekujući da Mislav otvori snimke s laptopa.
"Tata nije potrebno, vjerujem mu" znala sam da nije obrisao, ali sam također znala kakve snimke ima na laptopu, i ne želim da tata to vidi.
"Ne ne, ajde otvori" tata je bio uporan. Mislav je progutao knedlu i otvorio snimke među kojima je bila i ona od jutros, i jos mnogo neprimjerenih videa. Tata ga je samo s razočaranjem pogledao i otišao gore na kat. Mislim da je ovo Mislavu teže palo od bilo kakvog udarca šakom.
"Hvala seko" rekao je sarkastično i otišao u svoju sobu, koja je bila u prizemlju. Da, sjajno, sad sam ja kriva što on gleda por*iće i zato što je tata to vidio, mislim, sam si je kriv. I ja sam se vratila u svoju sobu. Kako imam skladnu obitelj, svatko boravi u svojoj sobi, prelijepo stvarno. Kao i uvijek nisam znala što raditi tako da sam otišla na badoo, koji nisam posjetila tjednima, bila je samo jedna poruka, i to od lika koji se zove Chop i ima sliku nekog klauna na profilnoj, dobro ja mu ne mogu prigovorit kad ja imam Minnie.
Chop: Divne uši :D
Ja: Ja tebe ne volim :(
Nisam ni izašla iz poruke kad sam dobila odgovor.
Chop: Zašto pa ni ne znamo se? :O
Ja: Bojim se klaunova
Chop: Pričekaj sekund'
Pričekala sam minutu kad sam vidjeta da je sada na njegovom profilu bila slika Mickey Mousa.
Chop: Bolje?
Ja: Haha, mnogo.
Chop: Sad čes ljepo da mi objasniš zašto se bojiš klaunova?
Ja: Kad sam bila mala sanjala sam da me jedan ogromni pojeo
Chop: Bilo bi mi smijesno da ja nisam sanjao da me pojela velika macka
Ja: A buu :(
Chop: Nego, od kud si?
Ja: Iz Zagreba, pretpostavljam da nisi čuo
Chop: Istina, nisam hah
Ja: Od kud si ti?
Chop: Inace sam iz Kanade, zivim u SAD-u, al trenutno sam u Kanadi kod svojih, za Božić
Ja: Cekaj malo, ako sam dobro izracunala kod tebe je sada negdje 6 ujutro?
Chop: 6:23*
Ja: Zasto si budan tako rano?
Chop: To mi je navika, kad sam u SAD-u budim se rano zbog obaveza.
Ja: Kužim, ja se inače budim oko podneva, osim ako me moj brat ne probudi, ili škola.
Nisam ni primjetila a već je prošlo 2 i pol sata od kako se dopisujem s njim.
Ja: Da i sama pomisao na to nije blesava, rekla bih da si Justin Bieber
Chop: Kako znas da nisam
Ja: Lijepo
Chop: A volis ga?
Ja: Belieber sam hah, ti?
Chop: A oke je decko, nemam nis protiv njega haha
"Marin, Mislav, Monika, ručak" čula sam mamu kako se dere iz prizemlja.
"Idem" glasno sam se zaderala
Ja: E sory moram ić ručat, pa se čujemo, valjda
Chop: Omg prošlo je dva sata, aj čujemo se navečer ;)
Ja: Navečer kod mene ili tebe? Haha
Chop: Čekaj da izračunam
Bistar dečko, trebalo mu je par minuta da izračuna razliku u vremenu od 6 sati.
Chop: E ovako, kad kod mene bude 8, kod tebe će biti 2, hoćes biti budna tad?
Ja: Dap, aj cao sad
Chop: <3
Nisam ništa odgovorila na to, stavila sam mobitel na punjač i sišla na ručak. Imali smo sarmu, ja jednostavno obožavam to jelo, pogotovo kad ga mama sprema. Poljubila sam mamu u obraz i pomogla joj postaviti stol, prije nego što smo sjeli za stol.
"Marine, Božić je za 5 dana, a ti još nisi nabavio bor" rekla je mama stavljajući sarmu na tatin tanjur.
"Rekao sam da ću ga danas donijeti, smiri više s tim" tata je počeo jesti kao da u životu hranu nije vidio dok sam ga ja čudno pogledala "Što? Nisam doručkovao" rekao je pogledavši prema meni na što sam ja samo preokrenula očima i lagano se nasmijala.
"Ovo je prvi Božić od kako je mama umrla, jednostavno želim da sve bude savršeno" mama je rekla s trunkicom tuge u glasu. Nitko više nije ništa pričao, pojela sam i pomogla mami pospremiti stol, dok su se tata i Mislav izvalili na krevetu i gledali neku dosadnu emisiju.
"Znam da sam malo pretjerala, ali stvarno želim da sve ispadne savršeno" počela je mama dok je spremala prljavo suđe u perilicu, najbolji izum koji je ikada napravljen, kako ona kaže.
"Znam mama, ja ti ne zamjeram" rekla sam i lagano se osmjehnula.
"Hvala ti, znači mi to" rekla je i nabacila osmijeh "Teško mi je od kako je mama umrla, ona mi je uvijek pomagala oko svega, kada je umrla doslovno nisam znala gdje stvari u kuhinji stoje, da ne pričamo o mojem kuhanju" baka je živjela s nama i pomagala mami, ona je uvijek kuhala. Kada je umrla, nažalost mama je počela kuhati, prvih mjesec dana to nije ispadalo nikako, ali doslovno. Kasnije je počela kuhati bolje, sada več odlično.
"Da, sjećam se toga" rekla sam i nasmijala se.
"Nego, imaš ti nekog dečka?" pitala je podignuvši jednu obrvu.
"Mama znaš da nisam imala dečka od kad sam prekinula s Toniem" rekla sam i pomaknula se kako bi ona uzela krpu.
"Ali dušo, prošlo je več godinu dana od kako ste prekinuli, stvarno bi bilo vrijeme da i ti nekoga nađeš" rekla je i naslonila se stol.
"A znam, ali ja uvijek sve sjebem" rekla sam i spustila glavu.
"Riječnik"
"Oprosti"
"A što je s onim Filipom, sladak je"
"Pobogu mama, rekla sam ti 100 puta da mi je on samo prijatelj"
"Da da, bit će tu nešto, vidjet ćeš" namignula mi je i izašla iz kuhinje, a ja za njom.
Sljedeća 4 dana su prošli dosadno, kao i obično. Par puta sam bila vani, u klubu se smuvala s nekim likom koji mi se više nije javio. I ne, nisam spavala s njim, samo smo se malo ljubili, ništa posebno. S Chopom, koji se sada zove Mickey se dopisujem svaki dan, ja i taj lik stvarno imamo previše toga zajedničkog. Jadala sam mu se nekoliko puta, a i on meni. To je slatko. Mickey i Minnie. Jedini problem je to što mi ne želi reći kako se zapravo zove, a ne znam ni kako izgleda, ne želi mi poslati svoju sliku, rekao je da ako vidim kako izgleda, da ću početi drugačije pričati s njim, tako da sam odlučila ne poslati mu svoju sliku, a ni reči mu ime, tako da smo se pomirili s tim.