I'm a criminal, brother

2.

I ceo dan provodim sama u kući. Relja i kad nema tog njegovog posla vreme provodi sa devojkom. E pa dosta su bili zajedno, nekih mesec dana,ali dosta je. Pa ne može, on će nju da zavoli i na mene neće obraćati pažnju i onako ne provodi vreme sa mnom toliko, svaku sam njegovu bivšu oterala tako ću i ovu. Sad za koji minut treba da dodju na večeru da je ja upoznam. E upoznaće ona mene bolje nego što je mislila. I začulo se zvono, a ja sam ostala u istom položaju, na trosedu i nogama na stolu. Nisam ih ni pogledala. Čujem korake,a onda i Reljin glas

-Saro da te upoznam sa Marijom, mojom devojkom-

-Sara, drago mi je-

I dalje sam u istom položaju i ne okrećem glavu i ako me zanima njen izgled, ali mogu da primetim, po tome što ćuti,da joj je neprijatno, pa tek će da ti bude.

-Možda je bolje da dodjem drugi put..-

Čujem nepoznati ženski glas, tad sam odlučila da je pogledam. Pah, ne svidja mi se, jebote došla je u nekom miniću sa kilo šminke,pa brate moj zar to da ti se svidi?

-Am ne, ostaćeš. A ti Relja, ovo ti je ozbljno kao nešto? Ili ona od juče? Moram da priznam da mi se ona juče više svidela, lepša je-

Odmerim je od glave do pete. Mogu da primetim Reljin pogled na sebi, pa sad bi me ubio jer sam slagala,nije bilo nikakve devojke.

- Ti mala.. Šta misliš da sam ja kurva koju je doveo da izjebe?! A i ti gospodine si se zajebao, želim da me odmah vratiš kući!-

Aaa vidi ti nje, aj što nema morala nego što je i glupa još podiže glas na mene?! Jebeno sam toliko želela da joj zabijem pesnicu u facu ali me Relja zaustavio i dodao:

-Imaš noge pa se vrati, a sad napolje iz moje kuće-

To je rekao tako mirno.. Pa kako može?! Može li njega brate da iznervira nešto! Ta debojka je napravila neku facu kao da se uvredila a potom izašla lupivši vrata za sobom.

-pa jebote Relja šta vidiš na ovakvim ljudima?!-

-Ništa toliko,koliko volim kad ih ti oteraš ahaha-

Prevrnula sam očima na to, i moram da priznam da mi je bilo lakše jer je to bilo samo da se izduva,a ne devojka sa kojom bi bio.

-Nego Saro.. Ja bi morao sa tobom ozbiljno da popričam-

U glasu se moglo primetiti da je baš ozbiljan i moram priznati da sam se uplašila, ipak posao sa kojim se bavi nije baš za zajebavanje..

-Reci? Je l sve u redu? Nešto sa poslom?-

-da u redu je, i jeste sa poslom. Slušaj znam da ti ne posvećujem pažnju toliko i znam da ne provodim vreme koliko bi trebalo da provodim, ali..-

Ali.. Uvek mora biti jebeno ali. Sad već postajem nervozna. Pa ako opet mora da ide na neki put i ako opet dovede onog šašavog da me "čuva" I prati,pa poludeću..

-Gledaj Saro.. Obećavam ti da je ovo poslednji put da idem negde dalje od tebe..-

Pa znala sam da je to!

- Ne Relja, nemoj da ideš. Pa i rizik je po tebe,brate.-

- Ne brini ti za mene, pa ti znaš da ti se brat uvek snadje. Vidi kada se vratim sa tog puta imaću mnogo više vremena , više neću morati toliko da se cimam, ali..-

Opet to ali!

-ali?!-

-ali moraću duže,nego inače da ostanem..-

- Ne Relja ne.. Pre je po mesec dana, sad duže i od toga?! Ne, ne možeš.. Još sad moram da trpim i onog tvog potrčka?! Da ide za mnom i priča nemoj ovo, nemoj ono.. -

- Ali Saro to je poslednji put, razumi me,molim te.. Imaću mnogo više vremena za tebe.. A što se njega tiče, on ima jednu tešku povredu. Biće tu jedan moj jako dobar drug, koji me zamenjuje u poslovima kada ja nisam tu, tako da znaj koliko imam poverenja u njega-

- Relja, obećaj mi samo jedno?-

-Reci sestrice?-

-Obećaj mi da ti ništa neće faliti, da ćeš se vratiti živ i zdrav?-

-Obećavam..-

Po malo nesigurno je zvučalo to 'obećavam',ali verujem mu. Jako sam ga zagrlila. Toliko mi nedostaje, i uspeo je da me nagovori na to, a kada se vrati.. Pa toliko toga imam da isplaniram. Samo ja i moj brat..