I'm a criminal, brother

4.

Jebeno ceo dan, bio je mrtav ozniljan. A ja, naravno udarala na sprdnju. Kako ovog dečka navesti da se opet onako nasmeje? Sama u ova 4 zida sa njim me je izludjivalo. Jeste Relja malo vremena provodio sa mnom, ali ipak bio je tu. I svaki put bi se smejali, pričali, gledali nešto.. I onaj, što je dolazio umesto Mišela svaki put kad bi Relja išao na put, i on se trudio da me zasmejava. A ovaj? Skroz je monoton. Ni sama ne znam odakle mi ovolika muda, kad ja nemam iskustva sa muslarcima. Zaista nemam. Nisam navikla na ovo, nekako mi smeta. Zatvaram se u sobu. Relja me nije zvao. Postajem depresivna. Ovaj neće da priča, drugarice nemam. Počinjem užasto da se nerviram, a zašto i zbog čega da me neko pita nemam pojma, ali sada bih ujedala bukvalno. U tom trenutku mi zazvoni telefon..

-RELJA, DOBRO SI?-

-dobro sam.-

I kao i uvek, ne dozvoli išta da kažem, već samo prekine vezu. A jako sam željna pričanja. Sad sam već na rubu suza, ali ih ne puštam. Začujem kucanje na mojim vratima.

-Saro? Dobro si? Već je kasno, a ceo dan sediš tu.-

Ne ulazi u sobi, već onako sa vrata priča, a ja ne odgovaram, već samo gledam u ona vrata želeći da udje u sobu. Zar je već noć? Zaista nisam imala predstavu o vremenu.
I u sledećem trenutku jako nežno i tiho otvara vrata.

-Spavaš li?-

-Ne spavam. Zvao me je Relja.-

Sada je ušao skroz i zavtvorio vrata, došao do mene i seo pored na krevet.

-Saro, to što se tiče Relje.. Čuo sam se i ja sa njim.. I rekao mi je da..-

Zastane.. Već sam se izbuljila u njega i čekala da nastavi,nisam progovarala jer sam se plašila nastavka.

-Relja će ostati duže nego što je mislio.. Bar još 7 meseci-

Jebote, kao da mi se srce steglo. Ja ne znam zašto. Milion pitanja mi je sada u glavi. Da li je upao u probleme, da li je strvarno dobro ili je rekao da bi ja bila mirna.

- Jebeno ne mogu da izdržim sa tobom takvim toliko dugo vremena. Jebeno mi već fali moj Relja, a ti kažeš da me gledaš kao sestru,zašto se tako i ne ponašaš?! -

E sad sam već počela da plačem. Nisam ja jaka kao moj brat.. Podigao mi je glavu,pogledao pravo u oči i zagrlio me je.. Jebote, osećala sam se tako sigurno, već mi je bilo mnogo lakše. Odvojila sam se od njega i gledali smo se par minuta, a ja sam napravila taj prvi korak. Imala sam toliko jaku želju da me poljubi. Ali ja sam njega poljubila. Prvih par sekundi je samo stajao, a onda uzvratio poljubac. Osećaji su mi se menjali, u stomaku sam osećala svašta, emocije su se samo menjale. Moj prvo poljubac, ovako to izgleda? Ruku kako je držao na stmaku spuštao je sve niže, gde sam se ja trgla i rekla mu da stane. Odvojio se on mene, naglo ustao i bukvalno izjurio iz sobe. A meni je trebalo nekoliko minuta da shvatim šta se desilo. Ovaj osećaj ne mogu da opišem, u njegovom zagrljaju sam se osećala kao u Reljinom.. Ovog puta nisam imala muda da izadjem iz sobe i da pričam sa njim o ovome. Već sam samo gledala u jednu tačku i samo vrtela ovaj filmu glavi i polako utonula u san..

-Saro? Dobro ste?-

Onako sanjiva čujem glas kućne pomoćnice Eme. Koja svaki dan dolazi i sprema nam ručak.

- Da ,jesam. Koliko je sati uopšte?-

- Izvinite što vas budim, ali već 3 sata, i zabrinula sam se da li ste dobro jer sam navikla da budete budni kada dodjem, ali ovog puta nije bilo nikoga.-

- Nikoga? A Mišel?-

- Nije ga bilo kada sam ušla, zato sam se još više zabrinula, a na ulasku je bio neki nepoznati tip koji me jedva pustio da udjem u kuću. I to je prvo nekoga zvao-

Gde je on? Okej, tog tipa je verovarno on postavio tu,jer je izašao. Ali ovo je prvo jutro da on nine tu. Šta se dešava sa njim?