I'm a criminal, brother

13.

Sara

- Okej, ne zanima te.. Zasto onda ides?-

- Rekla sam ti. Da mu kazem par reci.-

- Svesna si da je u jako losem stanju, ako 'umire' kao sto si rekla i da ako mu kazes nesto , sto mu se nece svideti, da ces da mu pogorsas stanje?-

- Zasto ja uopste i pricam sa tobom o njemu?-

Stao je ispred bolnice i ja sam izasla bez pozdrava i bez ikakvog 'hvala'.. Samo nesto kenja, ne mogu da ga slusam vise. Luka je bio ispred, izgleda da me je cekao..

- Ajde da ti pokazem u kojoj je sobi-

Ovo je upravo tako hladno rekao da sam zastala u mestu i gledala zacudjeno. Pa brate u zivotu tako nesto nisam cula od Luke. Je l njemu to krivo zbog Misela?

- okej , Luka , ako ti je krivo sto onaj umire , nema potrebe da se drkas na mene.-

Naglo se okrenuo i pogledao pravo u oci. Kako je bio par koraka ispred mene , sada je prisao i uneo u facu.
- Da,  krivo mi je zvog njega! A znas sto?! Zasto sto ja imam osecanja i on, kakav god da bio, bio je uz nas sve vreme! Koliko god ja to pre nisam priznavao, evo sada priznajem tebi! A ti ces biti jedina osoba za koju necu imati osecanja, jer ti to ne zasluzujes!-

Woow, neki izlivi emocija, a? Pa dobro Luka, ako se tako igramo nema problema. Krenuo je, a ja sam za njim. Ostala je njegova zadnja ,neka pomisli da mi je krivo sto je ovo rekao, pa onda kad se najmanje bude nadao... He he.. Pa na koga on misli da se dere? Pa zalicu se Relji cim izadjem odavde.. Luka ulazi u sobu, a ja za njim.. Jos uvek se ne usudjem pogledatiti Misela u oci..

- Ja cu vas sada napustiti-

Kaze Luka i uputi mi takav ostar pogled, onaj od koga se bukvalno najezis. A ja? Ja stojim u mestu i gledam u pod, ne znam kako odjednom sam toliko slaba da ne mogu da podignem prokletu glavu i pogledam ga.

- Saro, zelim da znas neke stvari..-

Zakasljao se, nakon cega sam ja naglo dosla do njega i pomogla mu da se podigne malo da bi sedeo.

- Saro, morao sam da odem. Morao sam zbog tebe. Ali voleo sam te, stvarno jesam. Mozda ne na pocetku, ali zavoleo sam te. To je dovoljno za sada da znas-

Ponovo se nakasljao.

- Ej ej, dosta , nemoj vise da pricas, odmaraj. U redu je Misel, shvatam sve.-

Ustala sam i izasla , nakon cega sam dopustila da mi se suze slivaju niz lice. Jebote, sta mi se desava.. Jebeno nisam mogla reci nista od onog sto sam planirala. Jednostavno kad sam ga videla, i kad sam pogledala u njegove oci, sve mi se vratilo. Emicije su me prevladale kao da sam na najgorim drogama.

-Hej, dobro si?-

Trgla sam se, kad me je neko uhvatio za rame. Pa da li je moguce, opet onaj lik sto mu ni ime ne znam?

- Odkud ti?-

- Znas, nisi jedina koja ima nekog u bolnici.-

- Neki rodjak?-

- Zena-

- Am.. Pa sta je sa njom?-

- Ima rak. Upravo sam saznao da joj nije jos dugo ostalo. -

- Covece, nikad se po tebi ne bi reklo da patis za nekim. Zao mi je-

- Trudim se da sakrijem, znas ljudi su zli.. Nego, sta se tebi odjednom desilo? Da li je sve u redu sa onim tvojom bivsim?-

- Oh da jeste.. Mislim nadam se da jeste. -

- Hajmo dole na kafu , vidim da ti je potreban neko ko ce da te saslusa, a ja nemam pametnija posla, tako da cu ti rado pomoci u tome-

Ovo mi je trebalo..

Luka

Zovem Relju vec 55-i put i ne javlja se. Ne znam sta mu je, ne znam gde je. A poznavajuci Relju savest ce ga ubiti. Sad verovatno pokusava da kazni sebe nekako.. Uh Relja, gde si?! Stavljam telefon u dzep i vracam se u nutra, u bolnicu.

- Kako si?-

- Odkad tebe to zanima?-

- Misel, ne znamo se od juce. Koliko god ti mislio da te mrzimo, nije tako. I da, stvarno me zanima da li si dobro.-

- Gde je Relja? Pre bi trebalo da budes uz njega. Znas da ce ga savest ubiti.-

- Ne javlja se. Zvao sam ga 55 puta-

- Mislim da znam gde je. Gde i uvek ode kad misli da je nesto zajebao. Uvek je to radio, od kad smo bili klinci.-

Nasmejao je i malo zakasljao. Rekao mi gde se Relja nalazi i zaspao odjednom. Ostavio sam ga i izasao da trazim Relju.