NJEN Ratnik - 2.deo ✅- U PRODAJI*

Overavanje

Budim se ukočen i sa bolovima u telu. Celu noć sam prespavao na rubu kreveta, ne menjajući položaj. Beka je pripijena odmah uz mene i okrenuta mi je leđima. Njena ruka prebačena je preko Brajana, koji spava potrbuške, i sam zauzima više od polovine kreveta. Treba nam veći krevet, i to hitno.
Sat na zidu pokazuje da je deset sati. Ne sećam se kada sam zadnji put toliko dugo spavao.
Govore ljudi o “jačoj polovini”, “lepšoj polovini”. Mislio sam da govore samo o snazi čoveka i lepoti žene. Sada konačno shvatam pravo značenje tih reči, jer se ovako stopljen sa Bekom osećam ispunjeno i potpuno. Moja polovina duše, moja polovna srca konačno je uz mene, i ja se osećam celim.
Moji nemirni prsti započeli su igru sa njenom kosom, rasutom po njenom licu. Snežno belo lice počelo je da se rumeni, a duge trepavice da igraju. Znao sam da je budna. Spustio sam glavu i poljubio je u obraz.
“Dobro jutro,” rekao sam kroz šapat i još jednom je poljubio.
“Dobro jutro,” lenjo je odgovorila, sklopljenih očiju.
“Vas dvoje ste spavalice, koliko vidim. Zakasnićemo na ručak kod Koko.”
“Ne želim da ustanem,” blago se namršti. “Lepo mi je ovako.”
Poljubio sam je još jednom.
“Kako?”
Malo se protegla i ruke sklopila ispod svoje glave.
“Tako… Dok si mi tako blizu. Dok mogu da te osetim. Dok me miluješ… Lepo je.”
Nasmejao sam se i još jače privio uz sebe.
“To neće nestati ako otvoriš oči. Maziću te kad god mi se za to ukaže prilika, i svaku noć od sad pa nadalje, provešćeš uz mene.”
Blagi osmeh zatitrao je na njenim usnama.
“Ne znam je li ovo dobro. Odjednom se osećam tako krhko, ranjivo, osetljivo, nemoćno. Kao da ništa više ne znam, i kao više ništa neću umeti da uradim bez tebe. Tako lako, preko noći, od mene si stvorio zavisnicu. Čini mi se da neću moći da dišem lepo dok nisi pored mene.”
Nije mogla na lepši i uverljiviji način da mi kaže da me voli, da sam joj potreban i da joj trebam.
“Ti si žena. Lepo je ako žena može da se prepusti svojim slabostima, dok ima muškarca koji će tu njenu slabost da štiti i ceni, što će opet njemu da nahrani mušku svoju sujetu. Na taj način se oboje osećaju lepo. Ona kao prava žena a on kao pravi muškarac. A ti ćeš biti,” okrenem je ka sebi, “mnogo mažena, puno pažena, voljena i čuvana.”
Ređao sam poljupce po njenom licu i vratu dok sam joj to govorio a ona se zadovoljno smejala, grleći me oko vrata. “A ja ću zbog toga da se osećam kao alfa mužjak. Kao tri alfa mužjaka.”
Njeno glasno kikotanje odjeknulo je sobom, zbog čega smo se odmah umirili i pogledali u Brajana. Počeo je da se vrti. Probudili smo ga.
Izvio je prvo guzu u vazduh, pa se onda povukao na ruke i kolena. Podigao je pogled ka nama. Bio je sav raščupan, usana otečenih i očiju sanjivih.
Gledao je u nas izgubljeno.
Za trenutak sam pomislio da će me se uplašiti ako me se odmah ne seti.
“Da li je vreme da idemo kod Koko?”, upitao je, na šta smo se nasmejali.
“Idemo,” rekli smo oboje u glas.
Posmatrao sam sa uživanjem jutarnje rituale koje su imali njih dvoje. Za trenutak me obuze tuga razmišljajući o tome koliko sam toga propustio, što ni sebi, ni njima neću moći u potpunosti da nadoknadim. Brajan mi je ponudio jednu od svojih ne korišćenih četkica za zube i svoju pastu, za mirišljave zube, kako on to kaže. Nisam mogao da odbijem. Beka i on su izašli iz kupatila kako bih i ja mogao da se umijem. Sačekao sam da odu a onda iz džepa izvadio kapi za oči i stavio ih. Vraćajući glavi nazad ugledao sam Beku u ogledalu.
“Šta je to?”, upitala je.
Odložio sam kapi u džep svojih pantalona  i okrenuo se prema njoj. Naslonio sam na umivaonik i prekrstio ruke na grudima. Hoće li moći da prihvati ono što imam da joj kažem, plašilo me je to.
“To su kapi koje moram redovno da koristim, par puta dnevno, u određeno vreme.”
“Oh! OK,” rekla je a zatim prišla da uzme nešto iz ormarića kraj ogledala. “Da li ti je naporno da vodiš računa o tome? Kolko dugo to moraš da radiš?”, upitala je.
“Doživotno,” rekao sam na šta je ona zastala i pogledala me zatečeno. Ništa nije govorila. Njen pogled je iskazivao žaljenje.
“To je mera predostrožnosti. Na žalost nije sve gotovo. Postoji mogućnost da moj vid ponovo oslabi. Zato moram da koristim ove kapi, kao i da idem na redovne kontrole, koje imam na svaka tri meseca.”
Njen pogled je postao još tužniji ali i dalje ništa nije govorila, što me je plašilo. Možda se predomišlja u vezi nas.
“Znam da brineš da ću ponovo da odem, ali to se neće desiti, ni po koju cenu. Čak ni ako ponovo izgubim vid. Ja ću biti tu, ako vas dvoje tada budete mogli takvog da me prihvatite. Ja se ipak nadam da se to neće dogoditi.” 
Skupila  je svoje usne u ravnu liniju. Vratila kremu, koju je maločas uzela, na njeno mesto, ni ne upotrebivši je. Bila je napeta. Povukao sam je za ruku i zagrlio.
“Molim te da mi veruješ. Nisam mogao više da čekam, da mi neko od njih potvrdi da više neću imati nikakvih problema sa vidom. Morao sam da dođem i budem uz vas. Zbog vas ću voditi računa da ispoštujem sve što su mi rekli, kako bi sve bilo u redu, i biće. Molim te.”
Prislonio sam usne na njenu kosu i skopio oči, dok sam u sebi ponavljao molitvu. Njoj, da me prihvati takvog, i svevišnjem, da nam ne kvari ovu sreću.”
Polako se izmakla i podigla pogled ka meni, dok sam ja sa strahom čekao šta će reći.
“Drago mi je što nisi više čekao.”
Gledao sam tako koji sekund u nju. Da se uverim da sam dobro čuo. Da to nije plod moje mašte, a kada mi se osmehnula, privukao sam je snažno u zagrljaj i onda je poljubio.
“I-de-mo!” Brajan je se začuo sa vrata, iznerviran što nas čeka.
“Krećemo iz ovih stopa,” rekao sam i krenuo za njim. Poveo sam Beku za ruku ali me ona zaustavi.
“Idite vas dvojica, da pomognete Dejvonu. Ja dolazim čim nešto završim,” reče.
Bilo mi je pomalo krivo, što neću zajedno sa njom pod ruku da uđem u svoju kuću. Ali nisam želeo da je gnjavim.
“Nemoj dugo!” Klimnula je glavom a ja sam je još jednom poljubio obraz.
Jesam! Ličio sam na ludaka, ludog od sreće, dok sam s svojim sinom ponosno hodao ulicom, držeći ga za ruku. Bližim se četrdesetima a osećam se kao dečko u punoj snazi, sa ogromnom željom za životom. Nestrpljiv sam i želeo bih toliko toga da uradim sa njima, odmah i sada. Ne želim više da propustim, ni da proćerdam, ni jedan minut svog života.
“Vidi, vidi ko dolazi,” vrata moje kuće su se otvorila i na njima se pojavio Dejvon, koji me je nestrpljivo čekao.
“Kum Dejvon!” Brajan veselo kliknu i potrči mu u zagrljaj.
“Lepi dečače, gde si ti do sada?”, pitao ga je Dejvon.
“Došao mi je moj tata,” Brajan mu pokaza rukom na mene.
“Znam da je došao,” reče Dejvon i pogleda me radosno.
Bilo je lepo znati da postoji neko sa kim možeš da podeliš tugu, ali i sreću. Dejvonu dugujem mnogo. Gurao me je onda kada sam bio na ivici da se predam sudbini. Nije odustajao od mene ni onda kada sam bio poprilično težak i grub, čak i prema njemu, iako to nije zaslužio.
“Da li ga ti poznaješ?”, upitao ga je Brajan, nakon što smo se nas dvojica srdačno pozdravili.
“Naravno da ga poznajem. On je moj najbolji prijatelj,” odgovorio mu je Dejvon. “Hajde uđi unutra. Ema, Nikolas i Vilson te čekaju.”
Brajan je utrčao u kuću a Dejvon pogleda niz ulicu.
“Gde je Beka?!”
“Doći će. Ostala je nešto da završi,” rekao sam ulazeći unutra a onda pozdravio Bet, koja se u tom trenutku pojavila na hodniku. Njih dvoje razmeniše čudne poglede na moj odgovor.
“Šta nije u redu?”, pitao sam.
“Bet idi do nje, “ reče Dejvon.
“Zbog čega. Šta se dešava?!” Nakon svega, pomalo sam paranoičan.
“Za onoliko koliko sam ja upoznao Beku, ona se sada krije. Nezgodno da dođe zbog nas,” objasnio mi je.
“Zašto?” Bio sam zbunjen.
“Možda ti se čini da ona lako vlada situacijama  ali to nije uvek tako. Ona je nedeljom ovde prva, da nas dočeka. Verovatno se plaši pitanja i reakcije svih nas kada vas vidimo zajedno. I najverovatnije da je nesigurna po pitanju vas dvoje Da li ste se pomirili?”
Seo sam na krevet pokušavajući da shvatim šta mi je rekao. Za mene su stvari bile poprilično jednostavne. Sve je bilo rešeno, a na meni je bilo samo da se potrudim da sve tako ostane..
“Jesmo,” odgovorio sam mu.
“Kako?”
“Kako to misliš “kako”?” Namrštio sam se.
“Da li je bilo nečeg,” Dejvon upita otvoreno.
“Čega?” Nadao sam se da ne misli na to što sam ja pomislio, ali po način na koji se smejao bilo mi je jasno da baš na to misli.
“Da li ja tebe pitam šta si ti radio sa Bet?!” Pobunio sam se.
“Znači nije bilo ništa, čim ti tako reaguješ!” Zaključio je Dejvon i seo na fotelju naspram mene.
“A ti si vidovit pa znaš?!” Rugao sam mu se.
“Nisam vidovit ali znam kako to izgleda. Brajan,” reče.
“Šta Brajan?”
“Brajan je bio tu, ništa nisi mogao da uradiš.”
“Ma kako ti to možeš da znaš,” bio je uporan i to me je nerviralo.
“Zato što ja imam troje, zbog koji svaki moj odnos sa njihovom majko, moram da planiram i zakazujem, kao da je to poslovni sastanak!”
“Pa nešto ih često zakazuješ, s’ obzirom da si za pet godina napravio troje.”
“Ja sam bar na mojima morao da radim, i uživao u tome. A ti, kako ti to ide iz prve, za pet godina imaćeš celu jednu jaslinu grupu iz vrtića.”
O tome nisam razmišljao. Nekako sam se usredsredio samo na Brajana i Beku. Nisam planirao da se broj članove moje porodice uveća.
“Ništa se nije desilo. Jeste Brajan bio tu, ali nije samo u tome stvar. Treba nekako da bude posebno to sve posle svega. Mi ćemo… Razumeš? Možda će zvučati smešno ali to će na neki način biti naš prvi put, normalan. Da ja nisam pijan i da ona nije… Neko drugi. Razumeš šta hoću da ti kažem?”
Bilo mi je zaista neprijatno da o tome sa njim govorim. Ja sam inače ne volim puno da govorim o sebi, a kamoli o onome što radim, ili ne radim.
“Slušaj ti mene. Brajan je sad sa nama. Neće ni pitati za vas. Vrati se nazad i pomiri se sa svojom ženom onako kako treba.”
“Moja žena”, imao sam taj blesavi osmeh na licu.
Jedanaest godina mlađa od mene, zauvek će biti moja hirovita devojčica.
“Ne kažem ja da ne mislim o tome, ali hoću da to uradim kako treba.”
“Uradio si ti to prijatelju kako treba onomad. I više nego što misliš. Evo rezultat tog tvog mukotrpnog rada se valja napolju u travi. Bitno je sada da uradiš nešto.”
“Zar je to toliko bitno?! Pomirili smo se i to je najvažnije. Postepeno radim na tome da nas dovedem u red, a onda ću da radim šta hoću i kad hoću. Neću da je uplašim ili uvredim, da pomisli da ninje samo na taj način do nje stalo. ”
"Bitno je. To što ste se pomirili ti je kao da si dogovorio neki važan posao, a ugovor nisi potpisao, ni pečatirao. Dakle, ne važi se. Ja ti kao prijatelj sada činim uslugu, jer neće to baš moći kada ti hoćeš. Vrati se nazad  kod nje. Sutra je već radni dan. Gospodin, kome si smestio da mu odvuku auto, će se kasnije ili pre pojaviti, a tvoj “ugovor”, prijatelju moj, neće biti overen. Toliko! A ti vidi šta ćeš sada.”
Nije moro ništa više da mi kaže. Skočio sam sa kreveta i pojurio ka vratima. Trčao sam nazad do Bekine kuće i na kapiji zatekao Bet, koja me iznenađeno pogledala.
“Dolazi ne brini,” reče i zagleda me. “Nešto nije u redu?”
“Ne...Ne. Sve je u redu! Samo sam nešto zaboravio,” slagah.
“Ahaaa,” Bet se nasmeja, a zatim se okrenu i uputi ka mojoj kući.
Izgleda da je i Dejvon često “zaboravljao” stvari kod kuće, pa nisam morao puno da joj objašnjavam.
Nisam čekao. Pojurio sam dvorišnim stepenicama do njenih vrata, koja su srećom ostala otključana.
“Beka!” Viknuo sam ali nje nije bilo u dnevnom boravku. “Beka,” pozvao sam je ponovo, dok sam koračao ka njenoj spavaćoj sobi.
“Šta je bilo!?” Izašla je iz kupatila i žurno vezivala čvor na svom ogrtaču, dok su se kapljice vode cedile sa njene kose.
“Šta se desilo? Gde je Brajan?” Bila je uplašena.
Prišao sam joj u tri velika i brza koraka.
“Brajan je dobro. Igra se sa decom.” Zgrabio sam je oko struka i podigao na sebe, što mi vrati uspomenu na naš prvi susret, kada je isto ovako bila obmotana oko mene.
“Šta se onda dešava,” upitala je tiho gledajući me u oči.
“Overavam ugovor”, odgovori sam.
“Kakav ugovor?”
“Pomirenja.”
Onako zadihan od trčanja, bez vazduha zbog uzbuđenja, nasrnuo sam na njene usne, i zajedno sa njom zakoračio ka krevetu. To što mi je na isti način odgovarala, ljubeći me gladno i željno, umirilo me je i ohrabrilo da nastavim dalje. Spustio sam je lagano na krevet i prekinuo poljubac. Gledala je u mene širom otvorenih očiju dok je iščekivala moj naredni potez. Ona zverčica u njoj, koja me je izluđivala i toliko mi puta prkosila, sada je bila ukroćena. Nasmešio sam joj se i poljubio je ovlaš u usne. Njene grudi su se podizale i spuštale u neujednačenom ritmu, mameći me da ih što pre vidim. Podržavajući se na jednoj ruci, drugu ruku spustio sam na njen vrat i prstima nežno počeo da klizim ka njenim grudima. Zatvorila je oči i razdvojila usne. Uživao sam dok sam je gledao kako reaguje na svaki moj dodir. Spustio sam glavu i počeo da joj ljubim vrat, dok sam rukom vešto opipavao čvor na njenom ogrtaču, ne bih li se njega rešio u jednom potezu. Uspelo mi je! Čim sam to uradio ona se blago ukoči, svesna da će njeno telo vrlo brzo biti izloženo mojim očima, da se rukama sladim i usnama hranim njime.
“Volim te,” šapnuo sam joj na uho i ruku sporo, sasvim nežno zavukao pod ogrtač koji se polako otvori.  Prateći moj pokret polako je izvijala leđa. Činilo mi se da nestrpljivo čeka momenat kada ću njene grudi počastiti milovanjem. Kako mi je prijala ova igra. Iznenadio sam je i odjednom spustio dlan na njenu dojku i stisnuo je jače.
“Mmm!” Zastenjala je glasno, grizući svoje usne, dok je skupljala kolena.
Nastavio sam da je ljubim po vratu i obrazu sve dok se ponovo nije opustila.
“Možda bih trebala do apoteke pre ovoga,” zadihano prošapta.
“Ne treba nam nikakva zaštita. Malo pre sam shvatio da želim veliku porodicu,” rekao sam nastavljajući da je ljubim. Pomerim ruku sa njenih grudi, a ona taj pokret isprati još jednim grčenjem tela.
“Ne kažem zbog toga.”
“Nego?” prestao sam da je ljubim i pogledao je.
Smejala se.
“Da vidim imaju li kakav alko test, da bih se uverila da je ovo tvoje “volim te”,  ovoga puta validno.” Nastavila je da se smeje.
“Tako znači!” Rukom skroz pomerim njen ogrtač. Imao sam nameru da odmah počnem da se sladim njenim telom i malčice namučim, kako bih je kaznio za to što se ovako šali sa mnom, ali mi je pogled zastao na njene prekrasne bele grudi. Zamišljao sam je mnogo puta ali nisam ni slutio da je njeno telo ovako lepo. Sem ožiljka na stomaku ništa je drugo nije odavalo da je rađala. Njene su grudi i dalje bile velike i čvrste. Onakve kakve ih pamtim, kada su me često izazivale vireći iz dekoltea, majčica koje je nosila. Njen struk je bio gotovo istog obima, bez trunke sala. Ne znam koliko sam je dugo odmeravao, ali u jednom trenutku je počela da se pokriva, navlačeći ogrtač na sebe. Pogledao sam je i video da se uozbiljila.
“Nemoj!” Rukama sam preklopio njenu da je zaustavim. “Pusti me da te se nagledam. Prelepa si.”
Gledala je u mene i nije disala.
Spustio sam svoje usne na njene i poljubio je. Taj poljubac je bio toliko nežan a istovremeno toliko zahtevan, jer je razbuktao vatru među nama u sekundi. Ustao sam sa kreveta i započeo brzo skidanje svoje odeće, sladeći se još jednom pogledom na njeno telo, sa visine.
Smestio sam se između njenih nogu. Nisam prestajao da je ljubim ni dok sam njene ruke izvlačio iz ogrtača. Naše teško disanje odzvanjalo je sobom. Krenuo sam da je ljubim niz vrat, pa se niže i niže, sa željom da okusim ono što je moje. Jedan poseban poljubac utisnuo sam na njen ožiljak, kao zahvalu što je rodila moje dete. Čim su moje usne krenule niže, rukama je zgrabila čaršav i kukove izvila ka meni. Dlanovima sam nežno klizio po unutrašnjosti njenih butina, dok sam poljupce utiskivao svuda okolo, samo ne na mestu gde me je čekala, očekivala i želela. Želeo sam da je izludim i istovremeno se nasladim svakim milimetrom njene kože. Da ona zapamti moj dodir a ja njeno telo, kako bi mislili jedno na drugo čak i onda kada ne budemo bili blizu. Čekao sam da se opusti i tada je iznenada poljubio u njeno središte, koje je gorelo od napetosti i želje za oslobađanjem.
“Aaah!” Glasno je zastenjala izvijajući telo ka meni, a zatim se opusti.
Ljubio sam je i tu na isti način na koji sam maločas ljubio njene usne. Sisao sam , grickao i lizao svaki delić te slatkoće, sve dok se jedan glasan vrisak nije prolomio sobom, i dok me nogama nije stisnula jačinom njenog vrhunca.
“Bo,” jedvačujno me pozva, stavljajući mi svoje dlanove na lice.
“Molim Pufnice,” rekao sam vraćajući se do njenih usana na isti način kao malo pre, nižući poljupce gde god sam stigao.
“Volim i ja tebe,” rekla je u trenutku kada sam se izvio iznad nje.
Oči su joj bile mutne od strasti dok je teško disala kroz usne, crvene od tragova moje brade.
Nasmejao sam se i poljubio je. Potpisao sam svoj ugovor pomirenja i trebalo je još samo da ga pečatiram.