NJEN Ratnik - 2.deo ✅- U PRODAJI*

Epilog

Noćas sam po prvi put posle više od nedelju dana uspela da zaspim. Ne znam šta se dogodilo ali Bo me je sinoć jače zagrlio i nije me puštao da ustanem i išetam iz sobe, kao što sam to prethodnih večeri radila. Toliko sam iscrpljena i umorna bila da nisam ni čula kada je Brajana spremio za školicu i otišao sa njim. Plašila sam se od onoga što je novi dan donosio, još negativnih tekstova i bljuvotina o meni, na koje sam svaki čas čekala da Bo naiđe. Ostala sam tako još dugo da ležim i suzama olakšam svoju muku. Na kraju sam ipak morala da ustanem i pripremim ručak za njih dvojicu. Nakon što sam se umila i obukla, otišla sam u kuhinju da skuvam kafu. Ušla sam u kuhinjiu i naglo zastala. Kafa i novine su me već čekali na stolu.
Saznao je, pomislila sam.
Srce mi se steglo od straha i neizvesnosti. Počela sam da ga tražim po kući, ali ga nigde nije bilo. Hoće li me ostaviti ili me je već ostavio?
Uzela sam novine sa stola i sa strahom počela da čitam.

Ja sam vrlo jednostavan i dosadan tip. Ne znam šta je moja devojčica videla u meni. Iskreno, prezirem sve vrste medija. Prezirem svaku vrstu tračarenja i bavljenje tuđim životima. Ali pošto ste već zavirili u moj život, moraću sve da vam ispričam, kako više ne biste bili u nedoumici, širili laži i živeli u neznanju.
Ja sam svoju devojčicu sreo sasvim slučajno. Lagao bih kada bih rekao da to nije bila ljubav na prvi pogled. Zaljubio sam se u nju i njene blesave pufnaste sandale, zbog čega je bila i ostala moja Pufnica. Mi smo prost primer onoga da se suprotnosti privlače. Ona je uvek bila vedra, nasmejana i brbljiva u većini slučajeva. Ja sam pak neko ko ne voli puno da priča, nisam se često smejao pre nego što sam nju upoznao, jer je ona ta koja je u moj život unela radost. Moja devojčica je veliki emotivac. Burno reaguje na sve, pa je tako burno reagovala i na svaku moju provokaciju što me je zabavljalo, ali nije mi niti jednom ostala dužna. Malo po malo, pored nje počeo sam da osećam svakakva neka nova osećanja. I dok je ona bila spremna da sa mnom uplovi u jednu novu avanturu, ja sam je uporno držao na distanci i nisam dozvoljavao da naš odnos pređe određene granice. Jednom prilikom te sam granice ipak nesvesno porušio i time je povredio. Preuzela je žrtvu na sebe, zbog moje neodgovornosti, zarad mog mira i prećutala mi je to. Iz svega toga rodio se moj sin. Da, Brajan je moj sin. Nisam ga ostavio. Ni njega ni nju, moju hirovitu devojčicu. Kao vojnik, imao sam tu nesreću da budem uhvaćen i zarobljen. Nekim sam čudom preživeo, misleći na nju i na sve ono što bih voleo da uradim, da ispravim, ako je ikada budem ponovo video. I želja mi se ostvarila, nakon dve godine naši ljudi su upali u taj logor i izbavili me. Ali... nevoljama ni tu nije bio kraj. Bio sam slep zbog udarca prilikom potapanja našeg mornaričkog broda. Svaka nada bila je uništena kada sam saznao da je moja devojčica pripala nekom drugom i da sa njim ima dete. I tu je pokazala svoju ljubav prema meni jer je ponovo sebe žrtvovala zarad mene. Saznao sam da je Brajan moj sin, ali bio sam nesposoban da se za njega borim i o njemu brinem. Zato sam se preselio u Evropu, gde sam se podvrgnuo nizu operacija kako bih mogao da se vratim i izborim za ono što je moje, za ženu svog života i našeg sina. I bilo nam je lepo, dok se niste umešali i naterali je da se povuče iz vašeg sveta, što ja ne želim. Ona voli da peva, a ja volim da je slušam. Puno smo vremena izgubili i mnogo toga propustili. Neke stvari jedno drugom nikada nećemo moći da nadoknadimo. Zato vas, ovog puta ljubazno molim, da objavite ovo pismo i prekinete širenje laži o mojoj budućoj ženi. Ona je najdivnija majka, a verujte mi ja dobro znam kako izgleda žena koja to ne zaslužuje da bude.
Ona je moja heroina a ja sam njen ratnik.
U suprotnom biću prinuđen da podignem tužbu protiv vas.

Tužilac Brajan O' Neli.

Do kraja tog teksta moje suze su natopile list novina. Rukama sam preklopila usne i jecala od olakšanja, od bola i sreće. Trebalo mi je dugo da se smirim, pre nego što sam se ponovo dala u potragu za njim, jer sam osećala da je tu negde.
Nasred hodnika pronašla sam jednu kutiju. Osvrnula sam se još jednom da proverim da li je i on tu negde, ali ga nije bilo. Prišla sam i polako je otvorila. Unutra su bile bele salonke sa velikom pufnom na prednjem delu. Počela sam da se smejem. Pogledala sam bolje i unutra zapazila malu kutijicu za nakit. Vrisnula sam od sreće i pre nego što sam je otvorila, ali na moje iznenađenje unutra je bila samo poruka: