NJEN Ratnik - 2.deo ✅- U PRODAJI*

Gost

Događa se da nešto dugo želite, mučite se, patite, iščekujete a kada dođe taj momenat vi se uplašite i povučete, jer ste nespremni za ono što posle toga sledi, za ono što niste očekivali da je moguće.
To se meni u tom trenutku dogodilo.
"Da, umeš ti to. Ali umeš i da zakasniš, pa prave reči dođu u pogrešno vreme. Moram da idem. Kasnim na sastanak sa novim klijentom!" Zgrabila sam svoju torbu u nameri da odem što pre od njega.
"Opet si me ostavila bez odgovora. Mogu li da vidim Brajana?" Bo me je uhvatio za ruku i još jednom poslao talas vreline niz moju kožu.
"Moram još malo da razmislim, a ti se pripremi. Rekla sam ti, bez uniforme se ne pojavljuj, što takođe važi i za punu ratnu opremu. Lažnu, u vidu igračke, naravno!"
"Misliš da kostime prave u mojoj veličini?" Mrštio se. Ideja o uniformi mu se nikako nije svidela.
"Ne znam i ne zanima me. Sašij, snađi se, pozajmi od Dejvona, ali se bez toga ne pojavljuj!"
Iskreno, moglo je da prođe i bez toga, ali htela sam da dobijem na vremenu, a videvši da ga to mnogo ne raduje, rešila sam da insistiram.
"Još nešto," upita.
Uživala sam da ga gledam dok je ovako poslušan. Ni traga Bou koji je voleo da me živcira.
"Za sad je to, to. Obavestiću te ako se setim još nečega. Idem!"
Ponovo me je zaustavio.
"Stani! Ja ću te ispratiti."
"Nema potrebe! Ne želiš da osvaneš u novinama, a ovde se svakodnevno šunja neko od njih, ne bi li imao novi trač o meni. Dosta mi je razvlačenja po novinama koje imam posle razvoda! "
Izašla sam iz njegovog automobila i pre nego što je uspeo išta da kaže.
Moja odluka da se vratim na scenu bila je korisna u tom smislu da sam se ja osećala bolje radeći ono što volim, ali i loša zbog ponovne popularnosti koja je bila praćena tabloidima, samo ovoga puta sa puno negativnih tekstova, osuda i komentara. Nije me to puno doticalo. Izbegavala sam da čitam i slušam o tome, kako bih sačuvala svoj mir, ali Brajan je rastao i jednog dana bi mogao  da postane svestan svih tih priča. Nadala sam se ipak da će me u neko skorije vreme ostaviti na miru, jer im sem razvoda nisam davala ni jedan drugi povod koji bi mogli da iskoriste da negativno pišu o meni.

Servisiranje mog automobila nije bilo gotovo tog dana, a ono što je Mrgud rekao, mehaničar mi je takođe ponovio. Zapravo sve što mi je rekao preko telefona bilo je u fazonu "Žena za volanom", a šovinizam me je izluđivao. Sledeće godine biram drugi servis, makar morala da odem van Vašingtona.

Za razliku od jučerašnjeg dana bila sam mirnija i iz nekog razloga srećnija. Koliko god da me je njegovo prisustvo činilo napetom i nervoznom, isto toliko mi je prijalo i radovalo me je što ga vidim i što mi je blizu.
Uželela sam ga se i nedostajao mi je toliko dugo.

Sutradan je bila subota. Dilan je došao po Brajana, dok sam ja sa Tesom otišla na gostovanje u nekoj od jutarnjih emisija. Publika se i dalje sećala naših nastupa i pesama grupe. Voleli su da nas vide zajedno na televiziji. Ja sam se rado sećala tih dana i često bih puštajući naše pesme, zatvorila oči i vraćala se u ono vreme kada smo bile na vrhuncu slave, da ponovo doživim tu euforiju koja se dešavala svaki put kada smo izlazile na scenu.

Nakon snimanja Tesa i ja iskoristile smo slobodno vreme za šoping i kafu. Prijalo mi je da malo promenim svakodnevnu rutinu "kuća-posao-kuća".

"Mmm... Obožavam njihovu kafu. Prosto mi posluži kao slatkiš."
Kafa ovog kafe bara bila je poznata u gradu. Stvorili su svoj brend, a ja sam postala  zavisnik njihove kafe. Imala je specifičan i neodoljiv ukus. Nisam bila ljubitelji slatkiša, ali sam obožavala da pijem slatku kafu sa mlekom, u bilo kom obliku.

"Kad praviš te face dok piješ kafu, misliš li zaista na nju ili na svog novog starog komšiju," pitala me je Tesa.
Dobro je da sam progutala svoj gutljaj kafe inače bih u tom trenutku postala fontana.
"Od kud ti to znaš?!" Dok sam izgovarala svoje pitanje setila sam se odgovora. "Bet i Dejvon su ti rekli?"
Tesa je pila svoj koktel na slamčicu i smeškala se.
"Mhm..." Promumla. "Dejvon iščekuje tvoj poziv, da kreneš da vrištiš na njega, " zabavljeno je rekla Tesa.
"E, pa neću ga zvati!" Naslonila sam se na svoju stolicu, pomalo iznervirana time što su moji potezi bili predvidivi, jer sam zaista imala nameru da ga pozovem. "I nije mi komšija samo da znaš!" Samoj sebi sam ličila na nadureno derište.