NJEN Ratnik - 2.deo ✅- U PRODAJI*

Dve Godine Kasnije

Ljudi govore da vreme leči sve... Ne bih se složila sa tim.

Ja nisam prebolela!

Ja nisam zaboravila.

Moja tuga nije nestala...

Ja sam samo vremenom naučila da živim sa tim bolom na duši, sa čežnjom u srcu i sa prazninom koja je za njim ostala u meni.

U stanju očaja ljudi reaguju burno:

Podižu ruku na sebe, posežu za opijatima ili naprave neku drugu glupost, kao što sam ja to uradila.

Ipak, to su sve kratkotrajna rešenja za dugoročne probleme, od kojih nam ne bude ni malo bolje. U mom slučaju, moja sreća je bila ta što je nebo imalo druge planove za mene, uprkos mojim nepromišljenim potezima.

- Brajane! Molim te! Zakasniću zbog tebe!

- Ne!

- Molim te dušo. Samo da mama završi sa poslom i onda dolazi po tebe. Vodiću te na sladoled kasnije, obećavam ti.

-Neću!

-Nemoj to da mi radiš sada, molim te. Moraš u vrtić, srećo. Mama danas mora na posao.

-Neću vrtić! Hoću Koko!

-Koko? Divno! Idemo kod Koko. - prihvatam u olakšanju, poražena u raspravi sa svojim jedno i po godišnjim sinom.

Koko je bila, ni manje ni više, nego Corason. Od dana kada sam joj se javila na telefon i sprečila je da napusti Boovu kuću, zbog toga što je smatrala da nema više za koga da radi, postala je sastavni deo moje porodice. Za ove dve godine koliko to već traje, engleski nije naučila da govori, ali smo se nas dve odlično sporazumevale, ona na svom, a ja na mom maternjem jeziku.

Moj sin, Brajan, je neizmerno voleo i radije bi provodio vreme sa njom nego sa svojim drugarima. Popustila sam mu jednom i od tada mi ovo redovno radi, a za Corason je postalo normalno da joj se nenajavljeno pojavim na vratima i ostavim joj Brajana da ga čuva.

Ni ovog jutra, to za nju nije bilo strano.

- Dónde está mi hermoso niño? - Radosno je povikala Corason, dok je Brajan snažno grlio svojim ručicama oko vrata.

Mali đavolak je imao taj umiljati izraz lica koji je sve bacao na kolena, dok su mu se usne širile u đavolski i pobednički osmeh.

- Ništa me ne pitaj. Imam važan sastanak za pola sata, a on ne želi da ide u vrtić. Hoće kod tebe. Pravdala sam se, jer ma koliko bile bliske nisam volela da joj ovako dolazim.

- Mi bebé. No te preocupes. Nosotros dos estaremos bien. Te veré más tarde. - reče, mašući mi rukom da krenem.

- Vidimo se kasnije. Zdravo maleni. Budi dobar i slušaj Koko. Važi? - upitam ga ljubeći mu svilenkastu kosicu, dok je on zadovoljno klimao glavom, kao odgovor na moje pitanje.

Nakon što sam se pozdravila sa njima, sela sam u svoj automobil i uz molitvu da me policija nigde ne zaustavi, vozila sam kao manijak do zgrade u kojoj se nalazilo sedište moje producentske kuće. To je bio moj novi posao. Nakon mog sloma, grupa se definitivno raspala i svaka od nas je započela samostalnu karijeru. Bet se posvetila porodici. Ona i Dejvon čekaju treće dete, jer je onaj manijak ne ostavlja na miru, pa joj svaka dva meseca stomak naraste do zuba. Tesa je nastavila svoju muzičku karijeru kao solista, dok se Zita posvetila završetku svojih studija. Možda su dešavanja uticala na to da se naša grupa raspadne, ali naše prijateljstvo postalo je samo još jače.

- Dobro jutro gospođo Tarner! - pozdravi me moja asistentkinja.

- Dobro jutro Melisa. Da li je klijent već stigao?