Tebi draga poštom šaljem sunce,
neka ti obasja dom poslije ove kiše.
Da barem malo živahno jutro,
na cvijet zumbula ti zamiriše.
Ne dam kapi rose da padne u tvoju sobu,
ni sivim oblacima da zatamne nebo,
Čuvam te u zagrljaju ptice,
dok ti san ne zatvori oko sneno.
A, kod jutrom otvoriš kapke,
na polju čekat će zdenac vode.
Da ispere to tužno lice,
i opet na nebu vidiš dugine boje.
