Danijel Subašić
"Joj, kako ću ja ovo?"-Kale je nervozno šetao gore dolje po sobi.
"Isuse, daj prestani više i sjedni."-Nervozno sam rekao i napokon svezao jebenu kravatu.
"Šta ako me ostavi pred oltarom?"-Primio se za glavu, jasno sam mogao vidjeti horror u njegovim očima.
"Spasit će se žena."-Našalio sam se, a ovaj samo što nije zaplakao.
"Šta radite vas dvoje, više!? Mladenka se brže spremila od vas!"-Nikola je ušetao u sobu i pogledao u Lovru koji je izgledao kao da će ga strefit srčani.
"Šta je tebi sad?"-Došao je do Lovre i zveknuo ga po zatiljku.
"Bojim se!"-Lovro je viknuo i udaljio se od Nikole.
"Ne seri i kreni! Svi samo tebe čekaju, Jelena već smišlja načine kako da te ubije, a da izgleda kao nesreća."-Nikola je uhvatio Lovru za nadlakticu i izveo ga van iz sobe.
"Kume, nemoj da se vraćam po tebe!"-Nikola je viknuo, bolje mi je da odma krenem.
---------------------
"Gdje si ti dosada!?"-Jelena je zveknula Lovru po prsima i ovaj je jauknuo.
"Imali smo prijateljska uvjeravanja."-Rekao sam i cura pored Jelene se počela glasno smijati.
"Danijel, trebao si ga pljusnuti, pogledaj ga samo!"-Jelena je rekla i pogledala u Lovru koji se počeo tresti od nervoze.
"Pusti ga, ženo, doć će on k sebi."-Nasmiješio sam se i Jelena je uzdahnula, pa popravila svoju predivnu bijelu vjenčanicu.
"Moramo ići."-Plavokosa djevojka iza Jelene se tiho oglasila i Jelena je kimnula.
"Saberi se."-Upozorila je Kaleta i on me kratko pogledao.
"Ajde, jebač, preživjet ćeš."-Rekao sam i uveo Kaleta u crkvu.
-------------------------
"Lovre, uzimaš li ovdje prisutnu Jelenu za zakonitu suprugu, u dobru i zlu, dok vas smrt ne rastavi?"-Velečasni je upitao, a ovaj kreten je šutio kao zaliven.
"Reci 'da'!"-Trknuo sam ga laktom i glasno prošaptao.
"Da, uzimam."-Kale je jedva progovorio, pizda jedna.
"Jelena, uzimaš li ovdje prisutnog Lovru za zakonitog supruga, u dobru i zlu, dok vas smrt ne rastavi?"-Velečasni je ponovio pitanje.
"Da, uzimam."-Jelena se nasmiješila.
"Proglašavam Vas, mužem i ženom. Možete poljubiti mladu."-Velečasni se osmijehnuo, Kale se približio Jeleni i poljubio je.
"Stari, sad si u braku."-Potapšao sam Kaleta po leđima i on se okrenuo kako bi me zagrlio.
"Hvala ti na svemu, kumee!"-Rekao je i ja sam se nasmiješio, a sada je vrijeme da se uništimo od alkohola.
-----------------------
"Auu, Danči još si samo ti ostao."-Lovren se oglasio dok smo stajali pred salom.
"Vječiti neženja!"-Rakitić se priključio, kreteni.
"Odbite."-Promrmljao sam i pogledao oko sebe, neću lagati, pogledom tražim plavokosu.
"Dani, naći ću ti ja curu."-Lovrenova Anita je došetala do nas.
"Neka hvala, mogu sam."-Nasmiješio sam se i Vida se počeo glasno smijati.
"Super ti ide."-Izbeljio se i preokrenuo očima.
"Odoh unutra, naživcirali ste me."-Odmahnuo sam rukom i ušetao u salu, pa napokon pronašao plavokosu.
Pričala je sa starijim čovjekom koji je za svoje godine jako dobro izgledao.
"Kumee, jesi upoznao kumu?"-Jelena je došetala do mene i primila me za ruku.
"Nisam."-Rekao sam dok me Jelena vukla do plavokose.
"Melissa, ovo je Danijel!"-Jelena je viknula i Melissa se okrenula s osmijehom.
"Melissa, drago mi je."-Pružila je ruku i ja sam prihvatio gestu.
"Danijel."-Promrmljao sam i odmjerio je, mala je preslatka.
"Antonio."-Stariji čovjek je pružio ruku i nasmiješio se.
"Danijel."-Rukovali smo se, nadam se da joj to nije muž.
"Tata, kada radiš sutra?"-Melissa je upitala Antonia, pao mi je kamen sa srca kada je rekla 'tata'.
"Noćna sam, idem ja među svoje."-Antonio se nasmiješio, pa otišao do Kaletovog tate.
"Jelee, dođi!"-Jelenina majka je viknula i Jelena se ispričala, pa otišla.
"Čujem da je bilo problema s Kaletom ujutro."-Melissa je rekla i počela se smijati.
"Ma budala."-Nasmiješio sam se i proučavao crte njezinog lica, jebeno je prelijepa.
"Lijepa si."-Promrmljao sam i ona se nasmiješila.
"Hvalaa ti."-Zacrvenila se i ja sam umro od slatkoće.
"Meli, ideš?"-Neka cura je viknula i Melissa je kimnula.
"Vidimo se."-Rekla je i podragala me po nadlaktici, a ja sam se jebeno naježio.
"Vidimo se."-Ja sam u potpunom transu.
----------------------
Novaaaaa! Kako vam se sviđa za sada?
Uživajte!
-Mirelče ❤️
YOU ARE READING
SAY SOMETHING // Danijel Subašić
Non-FictionSometimes the greatest way to say something; is to say nothing. Ušla je u moj život i okrenula ga za 360 stupnjeva, a ja joj to nikako ne mogu zamjeriti.