SAY SOMETHING // Danijel Subašić

7.poglavlje; Usluga

Danijel Subašić

"Jeste spremni!?"-Viknuo sam, obećao sam Jeleni i Kaletu da ću ih odbaciti do aerodroma.

Kao nemam pametnijeg posla, jel.

"Jesmo."-Kale je došetao do mene s koferima.

"Hvala Bogu više."-Promrmljao sam i otvorio prtljažnik, pa utrpao njihove kofere unutra.

Sjeo sam u auto s Kaletom i čekao Jelenu da izađe iz kuće.

"I? Kako je biti u braku?"-Podsmijehnuo sam se i Kale je preokrenuo očima.

"Predivno je, mogao bi se i ti napokon skrasiti."-Rekao je i ja sam se počeo smijati, samo mi još to treba.

"Idemo!"-Jelena je ušla u autu i ja sam ga pokrenuo, pa izašao na glavnu cestu.

"Pošaljite mi razglednicu."-Našalio sam se i Jelena me zveknula po zatiljku.

"Gdje je Melissa?"-Morao sam to pitati, nisam je vidio od prekjučer.

"Šta to tebe zanima?"-Kale me prostrijeljio pogledom.

"Pa pitam samo! Šta nesmijem pitat?"-Lupio sam rukama po volanu, evo, odmah sam se naživcirao.

"Ne, nesmiješ."-Jelena je rekla i ja sam zašutio, saznat ću sam gdje je.

------------------------

Ostavio sam Jelenu i Kaleta na aerodromu i uputio se prema kafiću u kojem radi Melissa.

Dok sam čekao na semaforu, zazvonio mi je mobitel, izvukao sam ga iz džepa jakne i javio se.

"Hej, Danči, imaš vremena za pričati?"-Antonio je upitao, zašto me on zove?

"Imam Tonči, reci."-Promrmljao sam i pokrenuo auto kada se upalilo zeleno svijetlo na semaforu.

"Ma, Melissa treba ujutro k doktoru, a ja ću uzeti njen auto jer je moj u kvaru. Jel' te mogu zamoliti da je odvezeš?"-O da, odvest ću je.

"Može, naravno, sad ću ja otić do nje."-Rekao sam.

"Hvala ti puno, vidimo se."-Antonio je rekao i prekinuo poziv, mislim da će mi sutra biti jedno od ljepših jutra.

------------------------

"Hej."-Ušetao sam u kafić i sjeo za šank.

"Hej, otkud ti?"-Melissa se nasmiješila.

"Zvao me tvoj tata, zamolio me da te odvezem ujutro k doktoru."-Uzvratio sam osmijeh i ona je zagrizla usnu.

Prokletnica.

"Aha, dobro."-Slegnula je ramenima.

Doći će mi mala glave.

----------------------

Melissa Damianii

Doma sam. Napokon. Istuširala sam se i legla u krevet, pa upalila televizor.

Uzela sam mobitel u ruke i odgovorila na par poruka, ali samo jedna mi je zapela za oko.

Danijel Subašić

Kad da dođem po tebe ujutro?

Ja

U 7, da zaobiđemo gužvu. :)

Danijel Subašić

Može, jel' te trebam buditi ujutro?

Ja

Ostavit ću ti otključana vrata. :)

Zaključala sam mobitel i stavila ga na punjač, zašto ja imam osjećaj da ljudi krivo procjenjuju Danijela?

--------------------

Danijel Subašić

Ušetao sam u Melissinu kuću i popeo se na kat, naravno da se koza nije probudila na vrijeme.

Otvorio sam vrata njezine sobe i odmah se raznježio, preslatka je tako mala i cijela umotana u deku.

Sjeo sam na krevet i podragao je po glavi, ona se trznula i pogledala me.

"Zar već?"-Promrmljala je i okrenula se na drugu stranu.

"Da, diži se!"-Potresao sam je i ona je blago zarežala.

"Jooj."-Ustala je naglo iz kreveta i zateturala se, a ja sam se počeo smijati.

"Ne smij se!"-Naredila mi je i ja sam podigao ruke u zrak u znak predaje.

"Čekam te dole!"-Viknuo sam i sišao dole u kuhinju, da Jelena zna za ovo, objesila bi me.

-----------------------

Oprostite što duže vrijeme nije bilo nastavaka, danas sam izašla iz bolnice.

Ova moja beba mi baš neda mira😡

Uživajte u ovom nastavku, još večeras ću updejtati 'KOKAINA' i 'Devil May Cry'.(ili sutra) 😌

-Mirelče ❤️