Danijel Subašić
Sparkirao sam se ispred Melissine kuće i izašao van iz auta, pa došetao do ulaznih vrata.
Ovo nisam ja.
Ja ne trčim za nikime.
Pozvonio sam, jebiga.
Melissa je otvorila vrata i ja sam zinuo, imala je neku preslatku pidžamu koja joj je tako seksi stajala.
"Dan? Čuješ me?"-Trznuo sam se iz transa i pogledao je u oči.
"Zašto si me odbila?"-Upitao sam je i ona je uzdahnula.
"Ništa ti ne fali, Danijel."-Nasmiješila se i pozvala me unutra.
"U čemu je onda problem?"-Sad već postajem nervozan.
"Zašto si nervozan?"-Podigla je glavu kako bi me pogledala, a ja sam se izgubio u njenim plavim očima.
"N-nisam."-Jedva sam progovorio, zavela me na nekoj višoj razini.
"Problem je u tome što ja želim ozbiljnu vezu, a ne nešto usputno."-Rekla je i ja sam odmahnuo glavom.
"Ja ti to ne mogu pružiti."-Mala ima 22 godine, šta ona zna što je ozbiljna veza!?
"Onda ništa."-Slegnula je ramenima i otvorila mi vrata, koza me tjera van.
"Samo jedan poljubac, samo to."-Ja ne mogu vjerovat da ja nju molim za poljubac.
"Danijel, izađi van."-Počela se tresti, izgledala je kao da će se rasplakati.
Jednom rukom sam zatvorio vrata, a drugom je uhvatio za struk.
"Danijel, nemoj."-Prošaptala je i spustila pogled.
"Čega se bojiš?"-Primio sam je za bradu i podigao joj glavu kako bi me pogledala.
"Tebe."-Naslonila se na vrata i uzdahnula, pa zašto se mene boji?
"Mene? Pa ja sam bezopasan."-Nasmiješio sam se i ona je odmahnula glavom.
"Idi, molim te."-Promrmljala je, ne idem ja nigdje bez tog poljupca.
Približio sam joj se i ona se počela tresti, dlanom sam joj obujmio lice i ona se trznula.
Lagano sam je poljubio i ona je uzvratila poljubac nakon par sekundi, ugrizao sam je za usnu i ona je tiho zastenjala.
Produbio sam poljubac i privukao je bliže k sebi, izludit će me!
"Danijel, smiri se."-Prekinula je poljubac i tužno me pogledala.
"Šta nije u redu?"-Zadihano sam upitao.
"Ovo nije u redu."-Rekla je i prstom pokazala na nas dvoje.
"Mel, zašto me odbijaš toliko? Daj, bit će ti lijepo."-Počeo sam joj ljubiti vrat i ona me svom snagom odgurnula.
"Ja sam nevina, budalo jedna!"-Vrisnula je i ja sam se sledio od šoka, nevina?
"Isuse Bože, Mel, žao mi je."-Zabio sam glavu u ruke i uzdahnuo, koji sam ja idiot.
"Mel, oprosti, molim te."-Pogledao sam je i ona je počela tiho plakati.
"Prepala sam se."-Prošaptala je kroz suze i ja sam je povukao u svoj zagrljaj.
"Nisam znao, oprosti."-Čvrsto sam je zagrlio, ona se stvarno boji.
Pa normalno da se boji, kretenu jedan.
"Mislila sam da ćeš..."-Točno znam na šta misli, mislila je da ću je prisiliti na nešto što ne želi.
"Joj, koja sam ja budala."-Odmaknuo sam je malo od sebe.
"Oprosti, Melissa, neće se ponoviti."-Rekao sam i ona je kimnula.
"Idem."-Uzdahnuo sam i ona mi je opet otvorila vrata, izašao sam van i došetao do auta.
Moram se maknuti od nje, podhitno.
--------------------
Griziteeee se, kokošiii.
Uživajte!
ESTÁS LEYENDO
SAY SOMETHING // Danijel Subašić
No FicciónSometimes the greatest way to say something; is to say nothing. Ušla je u moj život i okrenula ga za 360 stupnjeva, a ja joj to nikako ne mogu zamjeriti.
