SAY SOMETHING // Danijel Subašić

12.poglavlje; Šta god

Melissa Damianii

Zvonjava mog mobitela me trznula iz sna, uzela sam ga u ruke i javila se

"Meli, trebam pomoć."-Marinin jecaj me odmah razbudio, Marina je moja najbolja prijateljica i srodna duša.

A živi u paklu.

"Gdje si!?"-Podigla sam se u sjedeći položaj i Danijel se trznuo, pa otvorio oči.

"U Daeneros-u, mislila sam da radiš. Meli dođi, molim te."-Ma preletjet ću ako treba! Ustala sam se iz kreveta i počela se oblačiti, uopće me nije briga što je Danijel pokraj mene.

"Mel, šta je bilo?"-Zbunjeno je upitao.

"Moja Marina."-Promrmljala sam i utrčala u kupaonicu, na brzinu sam obavila jutarnju higijenu i vratila se u sobu, a Danijel je već bio spreman.

"Idem s tobom."-Rekao je i ja sam kimnula, pričekala sam ga dok je obavio jutarnju higijenu.

"Ja ću voziti."-Danijel je rekao jer je vidio da se tresem, ja sam kimnula i napokon smo krenuli.

-----------------------

"Mari!"-Viknula sam kada sam ušla u kafić, Marina me pogledala i počela plakati.

Sjela sam sa njom za stol i čvrsto je zagrlila, moje zlato.

"Šta je bilo?"-Upitala sam i Danijel je sjeo pored mene, ni njemu nije svejedno makar je ne poznaje.

"Tata je otišao."-Promrmljala je i opet me zagrlila, znala sam da će se ovo desiti.

"Zašto nisi otišla s njim?"-Podragala sam je po leđima.

"Mama i očuh."-Jedva je progovorila, njenog očuha treba mučiti na najgore moguće načine.

Kao i njenu mamu, ta žena nije ni zavrijedila titulu 'mame'.

"Dođi kod mene na par dana."-Rekla sam i ona je kimnula, pa uzdahnula.

"Oprosti što se ja tu plačem, ja sam Marina."-Ispružila je ruku prema Danijelu i on se nasmiješio.

"Danijel, drago mi je."-Rukovali su se i ja sam otišla naručiti kave.

---------------------

Danijel Subašić

"Ne znam o čemu se radi, ali neizmjerno mi je žao."-Rekao sam i Marina se blago nasmiješila.

"Ma, ispričat će ti Melissa već. Žao mi je ako sam vas prekinula u nečemu."-Promrmljala je, jadna cura.

"Nemaš brige."-Rekao sam i Melissa nam je donijela kave.

"Nju sam mislila namjestiti Rebiću."-Melissa je rekla i ja sam kimnuo, Rebić bi bio oduševljen da se upoznaju, cura je prekrasna.

"Joj nemoj, znaš da ja ne volim nogometaše. Bez uvrede, Danijel."-Marina je rekla i ja sam se počeo smijati, lijepo od nje što je iskrena.

"Ma Rebić je super dečko, sviđat će ti se."-Nadam se da hoće.

"Vidjet ćemo."-Marina se osmijehnula, da, vidjet ćemo.

-----------------------------

"Cura je baš draga."-Pogledao sam Melissu i ona je kimnula, pa nastavila praviti večeru.

"Divna je."-Nasmiješila se, Melissin tata nas je zvao i zamolio da napravimo nešto za pojesti jer dolazi s posla za sat vremena.

"Misliš da će Martina doć s njim?"-Upitao sam i Melissa je odmahnula glavom.

"Mislim da ne."-Slegnula je ramenima i sjela za stol.

"Jesi dobro?"-Privukao sam je bliže k sebi i zagrlio je.

"Brine me Marina."-Uzdahnula je, i mene brine Marina.

"Pomoći ćemo joj."-Rekao sam i Melissa me odjednom kratko poljubila.

"Oho, čemu to?"-Nasmiješio sam se i ona se zacrvenila.

"Pa, ovaj, oprosti."-Zagrizla je usnu i ja sam je opet poljubio, slatkica mala.

------------------------

Tjedan dana kasnije

Danijel Subašić

"Pocrnio si."-Viknuo sam kada sam ugledao Kaleta, danas ih kupim s aerodroma, a ja sutra putujem.

"Namazala me glupača s nekakvom mrkvom."-Prostrijeljio je Jelenu pogledom i bacio kofere u prtljažnik.

"Hvala što si došao, Dan."-Jelena me zagrlila, pa kako ne bih došao po dvoje najdražih ljudi?

Sjeli smo u auto i ja sam ga pokrenuo, izašao sam na glavnu cestu i čuo da mi zvoni mobitel.

Izvukao sam ga iz džepa i vidio da je Melissa, kako da ja sad ovo izvedem a da me ovo dvoje ne osakate?

"Molim?"-Javio sam se, jebiga.

"Hej, ručak ti je na štednjaku, ja idem raditi."-U zadnjih tjedan dana bio sam jedanput doma, skoro pa sam se preselio kod Melisse.

Volim biti u njenom društvu, a i njezin tata je legenda, dok Melissa radi, on i ja se družimo.

"Super, hvala ti."-Promrmljao sam.

"Jesi pokupio Jelenu i Kaleta?"-Upitala je.

"Jesam."-Kratko sam odgovorio jer me Jelena već zbunjeno gledala.

"Dođeš po mene poslje posla?"-Joj Mel, zašto me nisi nazvala 15 minuta kasnije?

"Doći ću, vidimo se."-Rekao sam i prekinuo poziv, a Kale me trknuo laktom.

"Nova mala, papučaru?"-Podsmijehnuo se i ja sam uzdahnuo.

"Ma, nije."-Zagrizao sam usnu, e da znaš.

"Idemo do Melisse? Želim je vidjeti."-Jelena je rekla i ja sam se sledio na trenutak, moram im reći da mi dvoje nešto imamo.

Šta god to bilo...

----------------------

Eto gaa, mali uvod u priču s Rebićem u prvom djelu.

Ali ne brinite, nije Marinča neka plačljivica, iznenadit će vas.

Uživajte!

-Mirelče ❤️