"Mel, smiri se."-Danijel me podragao po leđima prije nego što smo ušli u kuću.
"Pa ne znam kako se ponašati, nikada nije doveo curu doma."-Slegnula sam ramenima i otključala kuću.
"Hej!"-Tata je nervozno viknuo i Danijel se počeo smijati, zveknula sam Danijela u rebra i on je jauknuo.
"Melissa, ovo je Martina."-Tata je došetao do mene sa tamnoputom ženom kratke plave kose.
"M-Melissa, drago mi je."-Pružila sam ruku i Danijel me opet podragao po leđima.
"Ja sam Martina, toliko toga sam čula o tebi!"-Povukla me u zagrljaj i ja sam se sledila.
"Baš lijepo."-Nasmiješila sam se kada se Martina odmaknula.
"A tko je ovaj zgodni momak?"-Veselo je krenula prema Danijelu, a on samo što nije počeo vrištati od smijeha.
"Danijel, neizmjerno mi je drago."-Nasmiješio se i rukovao se s Martinom.
Tata se samo smješkao dok sam ja proživljavala valjda najveći stres u životu.
Kako da je zovem? Mama? Maćeha? Teta Martina?
"Martina će ostati spavati ovdje."-Tata je rekao i ja sam se ugrizla za unutrašnjost obraza.
"S tobom u sobi?"-A ne glupačo, na kauču će žena spavat.
"Da, Mel."-Tata se počeo glasno smijati, jao meni.
"Ništa, ja idem."-Danijel je rekao i ja sam kimnula.
"Dan, pa ostani i ti ovdje! Ujutro onda svi zajedno možemo popiti kavu."-Isuse, tata!
"Jako dobra ideja."-Danijel me pogledao i podsmijehnuo se.
"Joj, Bože."-Mrmljala sam sama sebi u bradu, pa ovdje su svi ludi!
"Mi idemo na večeru, idete s nama?"-Martina je upitala.
"Pa, ne znam, ovaj..."-Trebam neku izliku, brzo!
"Naravno da idemo."-Danijel je stavio ruku na donji dio mojih leđa i ja sam se trznula, majmun!
"Ajde, Dan, ti voziš."-Tata se osmijehnuo i Danijel je kimnuo, dođe mi da ih zadavim obojicu.
------------------------
"Koliko ste skupa?"-Martina je upitala i Danijel se opet počeo smijati, vidim ovo sve je njemu jako zabavno.
"Ma, samo tjedan dana."-Danijel je odmahnuo rukom i ja sam ga prostrijeljila pogledom.
"Jao Mel, pa zašto mi nisi rekla?"-Tata me primio za ruku i ja sam uzdahnula.
"Nisam ni ja znala do danas."-Promrmljala sam i Danijel me trknuo nogom, završit će mu glava u tanjuru, tate mi!
"A koliko ste vi skupa?"-Danijel je upitao i ja sam se suptilno prekrižila.
"3 mjeseca."-Martina se osmijehnula, a ja imam blagi slom živaca.
3 mjeseca!?
"Tata, čemu skrivanje?"-Izdahnula sam i on se nervozno osmijehnuo.
"Nisam znao kako ćeš ti reagirati."-Slegnuo je ramenima i ja sam zagrizla usnu, kako ga ne bih opsovala.
Pa šta ako ima curu? Već 22 godine nije imao nikoga, vrijeme je da se skrasi.
"Melissa, ti radiš sutra?"-Danijel me pogledao i ja sam kimnula.
"Popodne, nažalost."-Otpila sam gutljaj soka.
"Nas dve trebamo u shopping jedan dan!"-Martina se nasmiješila, joj.
"Da, naravno."-Nabacila sam najbolji lažni osmijeh koji sam mogla.
Danijel je stavio ruku oko mojih ramena i ja sam ga suptilno zveknula u rebra, to mu je za smijanje.
"Spavaš na podu."-Prošaptala sam i on se opet počeo smijati, koji mu je vrag!?
"Spavat ćeš ti u dvorištu."-Rekao je i ja sam mu isplazila jezik, kreten jedan!
------------------------
"Laku noć, djeco!"-Tata je viknuo prije nego što je zatvorio vrata moje sobe.
"Na pod!"-Pokazala sam prstom Danijelu na pod i on se počeo smijati.
"Melissa, neću te ni dotaknuti, kunem ti se."-Sjeo je na krevet i ja sam uzdahnula.
"Ok."-Otišla sam u kupaonu i presvukla se u pidžamu, oprala sam zube i vratila se u sobu.
Danijel se već zavukao pod deku i upalio televizor, ja sam legla malo dalje od njega i on je uzdahnuo.
"Neću ti ništa, Mel."-Približio mi se i ja sam se trznula.
"Laku noć, Dan."-Promrmljala sam i on se nasmiješio.
"Laku noć, mala."-Poljubio me u čelo i ja sam se počela nervozno smijati.
"Slatkica."-Promrmljao je i pokrio me dekom, stvarno je brižan.
Danijel mi se sve više i više sviđa.
-----------------
Eto gaaaa.
Uživajte!
-Mirelče ❤️
YOU ARE READING
SAY SOMETHING // Danijel Subašić
Non-FictionSometimes the greatest way to say something; is to say nothing. Ušla je u moj život i okrenula ga za 360 stupnjeva, a ja joj to nikako ne mogu zamjeriti.