NJEN Oproštaj - 4.deo ✅- U PRODAJI

Povratak

"Novogodišnja noć u senci prošlosti", naziv je moje priče koja se nalazi u zbirci priča dvanaest autora sa wattpad_a, koju smo vam ove godine pripremile kao poklon, a koju možete skinuti sa facebook-a.
Tu priču sam ovde podelila u par poglavlja, jer ću nastaviti da je pišem odmah po završetku trećeg dela serijala "Njen" - "Njen Ponor".

Uživajte! 😊

Prošlo je sedam godina od kada sam otišla iz rodnog Krakova. Sedam godina od kada sam sa svojom porodicom, u potrazi za srećom, došla u 'obećanu zemlju'.
Te godine proletele su ko za čas, a opet čini mi se da se sve to dogodio jako davno.
I...
Jesam li je pronašla?
Ne bih to mogla sa sigurnošću da tvrdim.

Ja, Zita Kolar, bivša sam članica jedne od najpopularnije pop grupe na planeti. Devojka sa zlatnim glasom i vitkim stasom. Devojka sa mnoštvo nekretnina i ogromnom količinom novca na bankovnom računu. Devojka sa pretrpanim garderoberom i punim frižiderom. Devojka koja je idol mlađim generacijama i uzor mnogim kolegama. Devojka za koju bi se moglo reći da ima sve, a opet... Nešto je falilo...
Falilo mi je ono nešto što sam imala u Krakovu, a što sam zanemarila u želji da pronađem mnogo više.

Nije mi svejedno. Talasi snažnih emocija zapljuskuju me sa svih strana dok pakujem svoje kofere i spremam za sutrašnji let. Nervozna sam, uzbuđena, srećna i pomalo uplašena u isto vreme. Čudno se osećam, jer ne znam šta bih tamo mogla da očekujem.

„Dušo, zar ti nije bolje da iznajmiš čarter let? Brinem da će ti se tamo nešto dogoditi", rekao je Flip, moj verenik.

„Flip, to 'tamo' je država kao i svaka druga. To što se Poljska ne nalazi na američkom kontinentu, ne znači da je negde u divljini!" Užasno me nervira način na koji Flip posmatra moj zavičaj i narod iz koga potičem.

„Nisam to hteo da kažem, Zita," reče Flip prišavši mi. „Ne umem to da ti objasnim, ali veoma sam zabrinut što ćeš biti tako daleko od mene za vreme praznika. Mogla si da odložiš ovo putovanje za mesec ili dva."

Flip očigledno oseća isti strah kao i ja. Možda bih trebala da ga poslušam i odložim ovaj put, ali... Želja za domovinom, za svim onim čarima koje nose praznici u njoj, želja da oživim sve uspomene iz detinjstva i mladosti, jača je od svega.

„Sedam godina odlažem ovaj put, Flipe. Ovo je pravo vreme da se vratim. Ako ne želiš da budemo daleko pođi sa mnom, pridruži mi se. Moja baka bi volela da te upozna. Sigurna sam da ti je već isplela vunene čarape, kapu i šal." Flip se nasmejao, poljubio me u obraz, a onda se vratio pakovanju svoje torbe.

„Krenuo bih sa tobom, ali ovo snimanje mi je zakazano godinu i po dana unazad. Nema smisla da sad otkažem ljudima. To bi bilo neprofesionalno sa moje strane."

Nisam više insistirala. Flip je radio kao fotograf časopisa Travel House, što je podrazumevalo njegovo prisustvo na svim bitnim događajima i na ekskluzivnim destinacijama. Imala sam razumevanje za njegov posao, kao što je i on uvek imao razumevanja za mene i ono čime sam se ja bavila. To nas je verovatno i održalo ovako dugo u vezi.

Završili smo sa pakovanjem, a zatim se fino ušuškali u naš topli krevet. Flipov zagrljaj mi je obično donosio mir, ali ovoga puta to nije bilo tako, jer sam se spremala da se suočim sa osećanjima koja sam davno zaključala u malenom kutku svog srca, trudeći se da ignorišem svu buku koja su ona pravila zarobljena iza tih teških vrata. Spremala sam se da se suočim sa činjenicom da ću tamo pronaći taj deo slagalice koji mi je nedostajao i spremala sam se da prihvatim mogućnost da sam taj deo sebe zauvek izgubila.

-----------------------------------

„Pozivaju se putnici leta br. 547, Njujork-Krakov, da pripreme svoje karte i dokumenta, kako bi se na vreme ukrcali na let," začulo se na razglasu Njujorškog aerodroma.