Iza Pogleda-pauzirana

Sa druge strane

Tako se Damjan zakucao sa druge strane mog sanka,face to face samnom.
Samo mi i ti lepi trebas sad...
Svi pijemo moj "tajni mix" pa i mladi gospodin preko puta mene. Motam pljugu,kontam mnogo stvari i rokam pice. Za picem... treba mi istevremeno energija za ovu ludnicu nocas i alkohol da mi stisa bes.

Damjan:"Mad, kazes? Kakvo je to ime?"
"Kratko i jasno."odgovaram uz laki osmeh. Igra krece...
Pocinje opustena prica svih prisutnih,sa "druge strane" I nas iz sanka. Jedino Nino drzi distancu,ne zna nikog. Bar zavrsava druge poslove. Primecujem da se Damjan i ja ocepljujemo temama razgovora od ostalih koji se zezaju. Nase teme su dublje, momak je jak na svim poljima. Parira mi pricom. Tu me vec polako kupuje. Nije samo dobar frajer na fizickom levelu,ovaj je mnogo vise. Spasava me dolazak i robe I konobara,strka oko toga, sredjivanje, upoznavanje sa konobarima. Ne pamtim imena,likovu su mi u glavi. Imena im pisu na plocici na uniformi,ako mi zatreba.

I,krece zureza! Nino je prebacio sve sto treba za posao sa moje strane sanka da bi mogao da pomogne nama u sanku ako treba. Povadio ga magnezijum,kao nov je,bez,efikasan. Monitor je postavio tako da konobari mogu da kucaju sta treba a da on vidi. Zna posao.

Ortaci znaju kako radimo,samo su se pomerili da konobari mogu da rade i gosti narucuju. Teraj!!! Sipaj,vadi,sejkuj,redjaj, mesaj, mozak na sesto obrtaja,osmeh, djuskamo i radimo, rasipamo se,lova leti,gosti "shiny happy people",nazdravljamo sa njima,moramo da pijemo nas "tajni mix" treba izdrzati radjanje sunca na moru.Nasa gradska ekipa snima svaki detalj u slucaju da treba da pomognu,znaju sve.Proveravaju konobari,svaku porudzbinu. Damjan...on gleda mene... Ne vidi da ga vidim.

Svaki moj pokret,osmeh,rec, pogled,sve snima... Neces tu nista videti duso, mislim se,ovo je uigrano,to je posao. To je novac,to je predstava za goste,to je tips na lepotu,sarm, usluznost, znanje. To je maska... Svih nas. Pogledom se dogovaramo ko ce kog gosta ili konobara da preuzme.  Mi smo masinerija koja pravi lovu za sebe i ceo nas sank.

Sunce izviruje iza horizonta plavetnila... Radim i dalje ali, guzva je dobrano popustila i mogu da spustim loptu malo. Gledam radjanje novog dana i to me smiruje. Shvatam da imam taj prodoran pogled na sebi. Damjan... Njegove neobicno plave oci... I okrece se,odlazi nekud. Izgleda da je uspeo da uhvati moj pogled bez maske i to mi je bilo dovoljno za proteklu noc. Hmmm...Damjane,ko si ti zapravo...

Zavrsavamo, najzad,sve popisano,predati pazari,isplata zavrsena,porudzbina za veceras spremljena,puni dzepovi love,to volim. Svi smo dobri, veoma dobri.
Odvajam Nina...
"Nino,vi niste nasli jos barmena za nas?"
Nino:"Ne, nemam vise nikog. Niti verujem da ce uspeti da nadju,sezona je."gleda u pod.
Nije on kriv, realno sve sto je rekao je tacno. Ali ja imam svoje jokere. "Nino hoce li biti problema da ja dovedem barmena. Kvalitetan kao ja,isti uslovi?"
Nino:"Ne bi trebalo, treba nam jos jedan covek najmanje i perac casa."
"Nino, ja resavas barmena,mozda i peraca, ali barmena sigurno.Za peraca trazimo zajedno,ok?"
Nino:"Sekund Mad." Okrece sluzbeni."Mad,imas zeleno svetlo,dovedi kog smatras da treba."To mi kazi Ninooo! "Okay Nino to je reseno do veceras."

Najzad,soba,Tus, krevet. Saljem poruku. "Teq,javi se hitno je i lova je.Kiss!"
Bacam telefon i tonem u jastuk,moja Mala seka vec je na sedmom nebu. San,najzad...