Iza Pogleda-pauzirana

Teška mi glava!

"Ustaj ludačo!!! Diži se pizda ti materina nenormalna!"

Jaooo, Bože uzmi me!!! Ne mogu da se pokrenem a Teq urla li urla. Sve me boli... Osećam miris kafe,muka mi je. Ne mogu da mrdnem. Glava odzvanja od vike po stanu.

Mala:"Teq, pusti je aman,neka se odmori još malo. Vidi kakva je,ne može da mrda,mumla, nije joj dobro."

Teq:"Pa zato je i budim, mora da se oporavi.Idi do prve apoteke i kupi dve,tri infuzije.Brufen i magnezijum imamo. Luda žena..."

Nekako podižem ruku...Teq seda na krevet i pita da li sam svesna. Sklapam šaku u like umesto odgovora. Ne mogu da se pokrenem. Teq me hvata i okreće me na bok. Glava mi se razdvaja u delove čini mi se. Umiva mi lice. Oblizujem usne žedna. Jebala me moja luda glava.

Čujem šuštanje i vraća se Teq,seda hvata me za glavu i daje mi vodu. Brufen i vodu. Vraća mi glavu na jastuk i umiva me ponovo. Nekako otvorim oči... Tu je Teq,sedi. :"Hoćeš dupli magnezijum?"trepnem da hoću. Daje mi opet da pijem,vadi me. Cvik od noćašnje količine alkohola. Posledice su sada primetne.

Muka mi je i od magnezijuma, normalno, mora da me proradi malo da prestane mučnina. Ok...malo sam bolje. Vrata, stigla mi je i seka. Ne mogu da pijem infuziju odmah. Mala pauza.
Teq priča sa Malom. Dogovaraju se kako da me izvuku iz kreveta i ubace pod 'ladan tuš. U sebi mislim,sarađivaću do poslednjeg atoma, samo me vidite.

I kreće peripetija...Teq mi drži glavu i ramena u krilu,Mala vuče noge,ja grebem rukama. Izvukle me. Sad do kupatila. Stanje,mogu li da stojim. Žmurim i držim Teq a Mala je pripravna. Glava nije moja. Uspevam. Vode me pod tuš i puštaju vodu a mene da sednem. Osećam kako me hvata jeza i lagano počinje da mi struji krv kroz telo,glavu.

Postaje mi lakše. I dalje pod tušem tražim Maloj da mi donese infuziju da pijem. Pijem,dišem,hladna voda... brufen i magnezijum deluju,vraćam se u život. Popila infuziju. Zatvaram vodu, polako ustajem,još nisam baš dobro,uz njihovu pratnju izlazim na terasu.

Voda se cedi sa mene,baš me briga, bitno da olakša muke. Teq donosi neke perece i još infuzije. Lagano glođem perec po perec. Kad zapne u grlu,infuzija. Vadim se vadim.Glava bolje,oči otvorene,sve je mnogo lakše.
Sastavila sam se,bazično. Pojela sve, završila infuziju..

Ko debil pitam:"Mogu li sad kafu? Mala mi donosi kafu. Nema pljuge,ubiće me. Pijem kafu, opet doza magnezijuma, dobro sam. Pogledam se,u jebenoj uniformi sam,sreća pa imamo rezervne. Veze nemam o vremenu, ništa,ali ništa ne mogu da sastavim. Osim poruke od Damjana jutros... I prethodne noći. Kako sam legla, dalje ne znam ništa.

Popila kafu:"Mislim da je vreme da se pokrenem,istuširam normalno i kompletno saberem pa pričamo,uz kafu,ok?' Puše i klimnu mi glavom. Laknulo im. Bolje sam. Bacam uniformu na pranje, skidam ostatke šminke,tuširam se i masiram vrat, ramena,noge. Uhhh, bolje. Ispadam u peškiru,kreten ni veš nije poneo onako poluživ. Brčkam po torbi, stvarno je vreme da se raspakujemo! Napokon sam se obukla i dovukla na terasu.

Čeka me mobilni,kafa,smotane tri pljuge i nezgodna dva pogleda... Puštaju me da u miru pijem kafu i pušim. Nije mnogo kasno,vozi dvojka. Do večeri sam u fullu. Na fonu poruka sa nn broja. Damjan... Ne sad, kasnije. Gasim treću cigaru i čekam rafal. Još nije počelo... Čudno...

Ja:"Hajde saspite..." Teq :"  Znaš li da si popila litar i po alkohola. Od toga litar i četiri absentha?" Uhhh,ustale su se..." Znam" Mala uzdiše glasno. :"Znaš li koliko dugo smo te budile,nisi davala znake da si živa dok Teq nije krenula da te šamara i vrišti na tebe." Trovanje alkoholom...:" Pa, pretpostavljam... posle toliko alkohola, trovanje,jebi ga Teq." Gleda me i dalje zabrinuto:"Sećaš li se ili ne cele noći i jutra?" 
"Sećam se svega dok nisam legla. Tad me stigla količina."  Teq odahnu...:"Ok, dobro je."
Ja:"Teq,Mala,kad sam se napila da ne znam šta radim? Nikad,zar ne. I koliko puta ste me vadile ovako? Ovo je prvi put,zar ne Teq?" Zna zašto se njoj obraćam,puno puta sam je ovako treznila,zato i zna proceduru. "Ne brinite,neće biti više pizdarija. Blondy nisam zvala, banula je,kao poručena iz Dubrovnika,tamo šljaka. Razgovor moram da obavi što pre. Da rešimo ovu situaciju,ok?" Klimaju glavama i nastavljamo da pijemo kafu i pušimo u tišini. Posle naporne radne noći i ovoga, svima prija tišina.

Damjan pov.

Ona me izluđuje!!! I zašto ne odgovara na poruku. Moram da pričam sa njom. Zasrao sam,jesam i to debelo. Posebno sinoć. I ako mi je pokazala da sam kreten. U koju sam je situaciju stavio. Pa jebeno su do mog matorog stigli tračevi da smo u vezi. Kud je Novak dovede! Da sam znao... I da ću da na prvu padnem ko kruška pred njom... Te njene oči... Ubila me,mene,ko nekog balavca,jure me kakve pičke a, ja...ne verujem... Ne mogu da verujem da sam pao kao klinac koji se prvi put zaljubio. Zaljubio?! Dobro, jesam...ne prestajem da mislim o njoj. Samo da poljubim te usne...Da je osetim uz sebe.Njen dodir. Ma sve. Prso sam,prsooo! Jasno mi je sad što je Mad-Mad. Ona je svoja,nedodirljiva, besna. Ko da mi se vraća sve što jesam i sve ostavljene cure... Karma je kučka,sad znam. I da niko neće da mi kaže ništa o njoj... Ne znaju... Ma važi! Pusti jebenu poruku Mad, pusti! I to se fon oglasi "U pet na plaži na kraju kluba. M"
"Dogovoreno. D."

Blizu je vreme razgovora a, genije ne zna ni šta da obuče a,kamo li da ga pita. Kakva zbrka, što sam morala da se primim na njega k'o pelcer! Ma, briga me! Oblačim kupaći, šorts i majčicu,peškir pljuge,fon. Dok ne stigne gospodin bar ću da se iskupam sa merakom. Stigla, bacila stvari i prepustila se uživanju. Standardno moje, plivanje do bova, ronjenje, izvrtanje po vodi, plutanje i nazad.

Izlazim iz vode i ne vidim ga, super, nisam zakasala po vodi, imam još vremena da se obučem. Navlačim šorts i..:"Jesi li se lepo iskupala Mad? Odmaraš li nekad?"
"Hvala na pitanju, super sam se isplivala.A odakle si ti izronio?"Pokazuje iza sebe i tek sad provalim zatvoreni deo kluba, kancelarija. Super,sam se sredila na njegovom terenu sam. "Šta hoćeš od mene Damjane,osim da me blamiraš i da me kolege ogovaraju kao tvoju svojinu? Pratiš me gde god da izađem,bahatiš se i glupiraš?!"
"Nisam te pratio!Slučajno se tako desilo i,pa kao što primećujem, ne mogu da skinem pogled sa tebe. A rekao sam ti odmah šta hoću od tebe-TEBE!"
Opasno mi je blizu i njegove ruke su za tili čas oko mog struka, snažno me privlači u zagrljaj,tako ne želim da me pusti,ali, moram da pričam sa njim. Spuštene glave,da pobegnem od njegovih usana,pogleda jedva izgovaram "Ja imam nekog..."  Tog trenutka me pušta iz zagrljaja okrče se i odlazi besan.Nešto je promumlao..
Pokušavam da ga dozovem, da se vrati,ne reaguje... Podjem pa stanem. Uzmem stvari i krećem. Uzimam telefon i šaljem mu sliku svoje ćerke. "Ovo je moje sve, moja ćerka Iris. M"

Čujem da me zove, kreće zamnom, ne okrećem se i ne nameravam. Hteo erazgovor,sad ga nema više.
Stiže me i hvala za ruku. "Mad..."  Otržem ruku i derem se kako je konačno sve sjebao. "I sazovi jebeni sastanak pre posla sa sve taticom, da skinem ljagu sa mog imena ili dajem otkaz odmah i ne zaboravi, moja ekipa ide samnom pa ti vidi ko će da ti održi klub i zaradi vam lovu za tračarenje! Mrš, ti me ne zasluzuješ debilu!!!"

Ulazim u stan i od vrata počinjem da plačem. Pukla sam, slomila se i nadam se da neće biti sastanka da odem od njega. Cure skaču,grle me. Sklanjam ih i bežim u sobu. I, plačem,od njega,od svega što sam ćutala i držala u sebi predugo. Fon ...Novak .. "Mad cimao me Damjan,traži da mu ispričam ko si! Šta da radim?" Čitam kroz suze i odgovaram:"Reci mu, šta god da te pita. Ja odlazim verovatno."

Ipak poziv za sastanak. Ne idem. Doći ću na posao i tu je verovatno kraj, idem odavde... Teška je moje glava,još teži ponos ...