•Adelaide• A.Rebić

•05•

•Ante•

"Jebote ja više neću ići u onaj kafić" Mijat je mrzovoljno govorio te se zavalio u moju fotelju.

"Ustani" pogledao sam ga ljutitio a on se htio prebaciti na dvosjed ali je samo pao na pod.

"Bože smiluj mu se" promrmljao sam a Luka i Filip su se smijali na drugoj strani.

"Samo se ti rugaj" preokrenuo je očima i jedva se nekako ustao kako bi se premjestio na dvosjed pored.

"Ja se slažem s tobom što se tiče kafića. Moramo tražiti neki novi"
Filip je uzviknuo.

"Ne mogu vjerovat da je ona svaki put tamo" Mijat je frustrirano puhnuo. Danas smo pošli u kafić u koji smo uvijek išli ali su nas Filip i Mijat doslovno istjerali kada su shvatili da je unutra ona djevojka.

"Je ne mogu vjerovat da ste nas vas dvojica uspjela s vrata okrenut da ne uđemo" Luka je uzviknuo ljutito a ja sam izvadio mobitel jer mi je došla poruka.

"Oprostite ako smetam, ovaj broj je bio na ogrlici psa u parku.Valjda je vaš. Ako je,javite se da vam dam adresu gdje je"

"Šta?" Gledao sam šokirano u ekran.

"Filipe gdje je Snule?" Okrenuo sam glavu prema Filipu. On je zadnji bio s njim.

"Pa pustio sam ga." Pogledao je u mene te slegnuo ramenima. Nadam se da nije uradio ono što mislim da je.

"Šta si radio?" Smireno sam ga upitao. Ne znam ni kako sam miran ovako.

"Pa pustio sam ga kao što si mi rekao?" Pogledao je u mene kao da je uradio nešto najnormalnije.

"Di si ga pustio?" Upitao sam ga bijesno.

"Vani?" Rekao je više kao da me pita. E pa pitat ćeš se ti gdje ti je glava.

"Molim?" Viknuo sam na njega. Ubij me ako je on normalan.

"Šta si uradio?" Luka ga je šokirano gledao

"Pa ono što mi je on i rekao" rekao je smireno

"Ti nisi normalan" Mijat je dobacio ustajući se s dvosjeda.

"Jesi ti poludio?" Viknuo sam na njega a on me samo gledao.

Pa što ja njega pitam išta.

"U ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Amen" krstio sam se glasno govoreći.
"Pa koji je tebi Bog?" Gledao sam u njega.

"Rekao si mi da ga pustim i ja sam ga pustio" slegnuo je ramenima

"Nisam ti rekao da ga pustiš vani nego da ga pustiš na miru. Koliko možeš bit glup da ti to nije jasno?" Vikao sam na njega živčano.

"Pa trebao si mi tako reć" preokrenuo je očima i prekrižio ruke.

On je sad ljut?

Pa ja bi trebao biti ljut.

"Ja sad idem po njega a ti me se čuvaj kad dođem" zaprijetio sam mu uzimajući jaknu.

Odmah sam odgovorio na onu poruku te sam i dobio adresu na koju trebam doći.

Došao sam ispred tog azila u koji sam trebao doći te sam ušao unutra.

"Oprostite,jeste vi slučajno našli psa?" Ušao sam u predsoblje te sam upitao prvu osobu na koju sam naletio.

"Nisam,ali mislim da je pas unutra" ta veterinarka mi je rekla pokazujući na bijela vrata ispred mene.
"Slobodno uđite" klimnula je glavom u znak pozdrava i produžila dalje.

Odmah sam povukao vrata kako bi ušao unutra i na trenutak sam zastao.

Opet ona narančasta?

Uhodi li nas ona?

Stajala je pokraj bijelog stola te je mazila Snuleta sve dok nije shvatila da ima netko unutra.

"Recite?" Podigla je glavu i na trenutak je zastala kada je shvatila da sam ja ispred nje. Izgleda da je i ona pomalo šokirana kao što sam i ja.

"Tražio sam svog psa" pogledao sam prema njoj a zatim prema Snuletu kojemu je bila zavijema noga.
"Šta mu je bilo?

"Slomio je nogu" promrljala je ne podižući pogled s njega
"Takvog sam ga pronašla u parku"

"Je li dobro?" Približio sam se kako bi ga mogao uzeti ali on je zacvilio.

"Boli ga još. Nije skroz okej. Trebali bi malo više brinuti o njemu" rekla je oštro te je napokon pogledala prema meni. Zašto ona mene gleda bijesno? Nisam ga ja pustio.

"Prijatelj ga je pustio vani" procijedio sam kroz zube. Ubit ću Filipa.

"Sigurno jedan od one trojice" promrmljala je sebi u bradu ali sam ju ipak uspio razumjeti.

"Da,onaj što te pitao uložak" rekao sam joj a ona me znatiželjno pogledala a zatim opet skrenula pogled na Snuleta. Izgleda da ju je zanimalo nešto oko toga ali je ipak prešutjela.

"Vaš pas je u redu,ali treba potpunu pažnju sada" glas joj je bio služben,ponašala se kao da me prvi put vidi.

"Ne moraš mi se obraćati sa Vi. Svakako se znamo već" nasmijao sam se na kratko a ona je odjednom problijedila.

"Z-znamo?" Šokirano je zurila u mene. Dobro,koji je njoj Bog?

"Pa vidjeli smo se dva puta" rekao sam a ona je zastala malo pa se ukočeno nasmijala,više iz pristojnosti.

"Da jesmo" promrmljala je
"U svakom slučaju,trebao bi malo više pažnje posvetiti.." pogledala je prema meni upitno.

"Snule" rekao sam kratko

"Snuletu." Završila je te se odmaknula malo i od Snuleta a i od mene.

"Oprosti,zvoni mi mobitel" kratko je rekla

"U redu" odgovorio sam.

"Halo" javila se na telefon "Da,ja sam" kratko je rekla na hrvatskom.
"Ne mogu sada razgovarati mama,na poslu sam" promrmljala je tiho i sada mi je taj glas još više zvučao poznato.

Okrenuo sam se šokirano dok sam gledao u nju.

Nije moguće da je to ona.

"Čujemo se" još tiše je rekla a ja sam sada bio u potpunosti okrenut prema njoj.

Nemoguće je da je ovo ona.

Vratila je mobitel u džep i podignula pogled  prema meni dok sam ju šokirano gledao.

Baš kada sam ju htio nešto pitati ušao je neki veterinar ili što je već bio.

"Adelaide,jesi slobodna? Trebaš mi nešto." Rekao je dok je ona preplašeno gledala u mene pa u njega.

A meni se samo u glavi vrtilo njezino ime.

Nisam umislio ništa,ovo je stvarno ona.

~~~~~~~
Šta mislite odakle se znaju Ante i Ade?

Nadam se da vam se sviđa iako je nastavak kraći jer mi wattpad nešto štopa.

Ostavite vote/komentar ako želite.
Voli vas Ana❤