Deseto poglavlje

92 9 30
                                    

Taehyung-ov P.O.V

"Tae, moramo da ustajemo sjutra u 6 ujutro, aaaahh... Ko će da ustaje... Jeste li spremni svi za koncert" rekao je Hoseok.
"Nikad nisam spreman što se mene tiče" odgovorio je Yoongi koji je odmarao na sofu zatvorenih očiju, tj. meditirao.

"Jesmo li svi spremni!" Rekao je Hoseok.
"Jesmo!! Oooo" počeli su svi u sav glas i da plešu i ja zajedno sa njima.
"Idem kofer da pa pakujem" rekao je Namjoon.
"I ja" potvrdno rekao i Jungkook.
"Ja idem malo ispred pa ću i ja doći" rekao sam.

Izašao sam iza kuće gde one ruže rastu, crvene kao krv. Ponovo sam seo na isto mesto sa kojega sam primetio sumnjivu neku osobu koja se vrtela okolo.

Idemo u London da održimo koncert. Nećemo se vraćati par dana. Pitam se što će raditi kad nas ne bude bilo...
Nedostajat će mi... Pitam se da li ću ja njoj nedostajati.
Nasmejao sam se samom sebi kad sam uhvatio sebe u misli, razmišljajući o Moni.

Gledao sam u ruže. Otišao sam da tražim makaze da bi ubrao ruže za Moni pre nego što odem. Ubrao sam par njih, u neparnom broju, jer paran broj je za pokojnike. Pomirisao sam jednu ružu, imala je jak i intezivan miris.
Možda joj i čokoladu uzmem... Ne, ne to je previše romantično, to rade par koji su u vezi.
Odluči sam da joj dam samo ruže.

Monin P.O.V

"Imaš njegovu duksericu, i ćebence sa srcadima. Još malo pa da skupljaš i njegove dlake sa kose da napraviš vudu lutku" rekla je Yona.
"Ne diraj to curo!!" Rekla sam.
"Curo, čiste su mi ruke, čistije od tvojih čak!" Rekla je iznervirano.
"To slučajno završi kod mene, ne mogu ništa" pravdala sam se.
"Da, da.. ne računajući kako mirišeš njegove dukserice..."
"Vjeruj mi, nisi ništa bolja" uzvratila sam.
"Pfff... Odmah za moje mane ideš, c c c.." rekla je.

"Kako će biti dosadno bez njih ovih par dana" rekla je.
"Daaa, biće dosadno... Bar imamo našeg Tae da se igramo sa njim"
"Zašto si ga nazvala Tae, zbog ljubavi prema Taehyung-u?" Pitala je.
"Ne, zajedno smo ga kupili" rekla sam.
"Ahaa... Jasno" rekla je sarkastično.
"Curo. Samo priznaj da imaš osećanja prems njemu, ja sam odmah priznala za Yoongija" uporno će Yona.
"Curo, umri od radoznalosti" rekla sam podmuklo.
"Curo, neću umreti od radoznalosti u inat tebi, ja već znam" rekla je sa smehom koji zvuči kao da je Satana izlazila iz nje.

"Koji si ti ludak, idem da se pozdravim sa njima" u tom trenutku neko ie pokucao na vrata, otišla sam da otvorim i lice mu bilo prekriveno ružama.
"Izvoli" ispružio je.
"Oh Taehyung, hvala ti, ali zašto ruže?" Rekla sam u čuđenju.
"Pa jer se nećemo gledati par dana" rekao je.
"Ps samo par dana, nije puno" rekla sam smeštajući se.
"Za mene kao godina... Ovo je da me ne zaboraviš u tih par dana" rekao je smeškajući se.

Uzela sam ruže, bile su jako lepe i crvene. Zacrvenela sam
"Hvala ti Taehyung" rekla sam.
"Ooo Taehyung, kako si" počela je da maše Yona.
I iza Taehyung-a se pojavio Jimin i počeo da maše Yoni sa velikim osmehom, ali ona prestala i nije mu uzvratila. Jimin se razočarao.
"A meni, zašto samo ne meni. Zar ćeš ovoj lepu osobu da kuliraš" rekao je Jimin i napravio tužno lice kao kod deteta.
"Yonaaa, nedostajat ćeš mi!!" Dovikao je preko Taehyung-ovih ramena.
"I meni Yoongi!" Počela da mu maše sa osmehom.
Razočaran Jimin je mahao meni, pozdravio se sa mnom i otišao.

Uzvratila sam Jiminu, a Taehyung je još stajao ispred mojih vrata češkajući svoj vrat.
"Reci, Taehyung?"
"Samo pokušavam da te se nagledam dok nisam otišao, jer te neću gledati brzo" zinula Yona i ja u šoku.
"Šta??" Rekla sam ne verujući šta sam čula.
"Ništa. Ćao" otišao brzim koracima.
"Šta je bilo to?? Oh maj gash, nesto se dešava između vas!? Juh, juh" počela da se kikoće.
"Ne." Zacrvenela sam se.

He was my MoonDonde viven las historias. Descúbrelo ahora