Spavala sam. Osećala sam da ležim na nekom nepoznatom krevetu. Bio je tvrd kao i jastuk na kojem sam naslonila glavu.
Čula sam neki zvuk tehnike, kao one što služe za puls srca.
Osetila sam da me neko drži za ruku.
Nisam mogla da vidim jer su me oči bolele. Kapci su bili teški i bolni, i onda nisam pokušavala mnogo da se trudim da ih otvorim. Pitala sam se gde se nalazim i kome drži za ruku.
Sve me je bolelo.
Sećanja su mi bila pomućena, onda sam sve premotala šta mi se sve desilo. Začula sam zvuk otvoranja vrata, neko je ulazio.
" Gospodine, ovde ste čitavu dan i noć. Rekli smo da bi vam javili kad se probudi. Na stolicu je vrlo neudobno." Rekao je neki meni nepoznati glas.
" Hvala, ali ne mogu da spavam mirno ako nisam pored nje." Rekao je Taehyung. To je bio Taehyung pored mene.
" Došli su gosti da posete gospođicu Han. Sedmoro ih je u posetu, ne mogu tolika grupa ljudi u jednu sobu. Uznemirit će je." Rekao je doktor. Slušala sam dok sam se pravila da spavam.
" Oh, izaći ću ja pa će podeljeno ući unutra da ne pravimo gužvu." Rekao je i doktor je izašao i Taehyung je ispustio dah razočarenja.
" Vratiću se brzo." Šapnuo je. Krenuo je da mi ispušta ruke, ali nisam želela i čvrsto sam ih stegla.
" Ne idi." Rekla sam. Osećala sam se sigurnom pored njega, nisam želela da me ostavi samu. Otvorila sam oči i pogledala u njega. Gledao me u šoku dok je imao izražene podočnjake. Nije dobro izgledao, vidi se da nije spavao.
" Moni!" Rekao je sa poluslabašnim glasom. Osetila sam kako me čvrsto zagrlio. To je bio veoma topao zagrljaj, zagrljaj pun ljubavi.
"Nikad te neću ostaviti samu. Ne ostavljam te." Rekao mi je tiho na uvo.
"Taehyung, dobro sam. Ne brini." Rekla sam dok me jako prigrlio.
" Zašto nisi spavao?" Rekla sam zabrinuto.
"Ah, jesam." Rekao je dok me je ispustio iz zagrljala, ali nije ispuštao moje ruke.
"Ne laži me Taehyung, nisam slepa."
"Bitno je da ti spavaš." Rekao je ne ostavljajući puno izbora da se raspavljam sa njim.
"Hvala ti." Rekla sam.
"Zašto." Rekao je zbunjeno.
"Što si me spasio. Ne znam zašto si to uradio, ali svoj život si zamalo žrtvovao zbog mene." Rekla sam.
"Zašto nebih se žrtvovao, ne želi da te iko povredi." Rekao je ne skidajući pogled sa mene.
"Zašto?" Pitala sam.
"Zašto, pitaš? Treba li da postoji razlog zašto neću da te išta povredi.", Rekao je.
"Da."
"Imam svoje razloge."
"Koji su to razlozi?" Pitala sam ga.
Gledao je malo nervozno, onda mi pogledao u nogu koja mi je bila u uvoju. Stegao mi je ruku i pogledao me pravo u oči.
"Moji razlozi su da te volim, znam rano je, ali te volim. Samo me zanima da li ti to isto osećaš prema meni? Ne moraš mi odmah reći."
Otvorila sam usta od šoka i učitavala sam u glavu šta je on zapravo rekao.
"O..oo.. ovaj... Ka... Tzzz... Šššt...štaa?" Sve reči koje sam pokušala da izgovorim sam mucala i jasno iskazala nervozu koju sam imala. Srce mi je ubrzano kucalo i nisam mogla ni jednu reč da iskažem.
Taehyung mi se približio ne prekidajući pogled ka meni. Imao je pogled kao da je nameravao nešto da uradi.
"Hoćeš da ti pomognem da shvatiš šta osećaš prema meni.", rekao je.
Samo sam ga gledala raširenih očiju.
Obuhvatio je obema rukama moje obraze. Osetila sam njegov topli dah na mojim usnama. Milimetar nas je delio da se poljubimo. Nisam reagovala samo sam sva ukočena čekala da me poljubi. Da želela sam da me poljubi. Mislim da znam kako se osećam prema njemu, ali ne želim to da mu kažem, ipak me bilo strah da mu kažem da mi se sviđa, da sam nervozna oko njega.
Stao je na milimetar od mojih usana.
"Što si se zaustavio sad?" Pitala sam.
"Želiš li da nastavim?"
"D..." Htela sam da potvrdim, ali u tom trenutku upala Yona.
"Moooooniii!!!!" Potrčala je ka meni i odgurnula usput Taehyung-a koji je smetao da dodje do mene. Zamalo da ispadne iz stolice.
Čvrsto me zagrlila i počela histericno da plače.
"MISLILA SAM DA SI MRTVA!! BAAAA ZNAŠ KOLIKO SAM KILA SMRŠALA DOK TE NIJE BILO!!! KAKO SE USUĐE NEKO GOVNO DA TE DIRA!!" Stiskala me zagrljajem i jedva sam mogla disati.
"Yona, dobr...o sam, umirem... Umirem..." Jedva izgovorila reči.
"UMIREŠ!? NEMOJ DA MI UMREŠ NA RUKAMA, UBIĆU TE AKO TO URADIŠ!!"
"Tvoj stisak... Opusti ga, umirem od tvog zagrljala..."
"Ooo da!?" Nastavila je da plače histerično i dramatično.
"Dobro sam, ne plači, živa sam i zdrava." Tešila sam je, trebala je ona mene da teši, ali se zadesilo da je mnogo više povređena nego ja.
"Živa jesi, zdrava nisi! Vidi te noge." Pokazala na povređenu nogu.
"Što im fali, fine su." Rekla sam u šali.
