Dvanaesto poglavlje

1.3K 62 4
                                    

Jutro na Zlatiboru je predivno. Probudila sam se prije Jakova. Spavao je kao mala beba. Lagano sam ga poljubila u obraz i ustala da se sredim. I on ce uskoro. Nije neko ko voli dugo da spava.

Uzela sam trenerku i majicu kao i ves. Moram se istusirati. Kupatilo u ovom hotelu je vece od moje sobe. Necu ni govoriti o tome kako je sredjeno. Skinula sam pidzamu i usla pod tus. Nista mi nema ljepse od jutarnjeg tusiranja. Posle toga mi dan odmah bude bolji.

Sjela sam na kauc u sobi i nazvala mamu. Nadam se da je ustala.

,,Halo kceri."

,,Hej mama, kako si? Jeste se snasle?"

,,Dobro smo. Igram se sa Aurorom. Fino nam je. Kako se vi provodite?"

,,Dobro. Jakov jos spava pa reko da te nazovem."

,,Super kceri. Ajde, nemoj vise trositi. Uzivaj."

,,Hocu mama. Cao." Prekinula sam u trenutku kada se Jakov probudio.

,,Jutro mili."

,,Jutro ljepotice. Kada si ustala?"

,,Prije pola sata. Istusirala se i nazvala mamu. Sada sam slobodna samo za tebe." Sjela sam pored njega i poljubila ga. Sada je jutro jos bolje nakon njegovog poljupca.

,,Idem se srediti i idemo na dorucak a onda u setnju i obilazak. Brzo cu ja." Dok se on spremao ja sam izasla na balkon. Tako je prijatno.

Jakov me je zagrlio s ledja. Glavu sam naslonila na njegovo rame.

,,Hocemo li? Gladan sam."

,,Mogu ti reci da sam i ja. Ajde idemo. Hocemo li ovdje u hotelu?" Pogledao je na sat.

,,Dorucak u hotelu je davno prosao. Idemo mi u jedan fini restoran. Imaju odlicne hamburgere."

,,Nadam se da nije neki prefinjeni. Nisam obucena za takvo mjesto. Dok za tebe ne bih mogla reci. Ko maneken si mi."

,,Ti si moja manekenka. Sa vecim sisama." Vragolasto mi je namignuo.

,,Bezobrazan si. Trebam li te podsjetiti da ti uzivas u ovim velikim sisama?"

,,To mi je najdraza igracka. Veceras cu se ja igrati." Trnci su me prosli kroz citavo tijelo. ,,A znam da i ti volis kada se igram sa njima."

,,Prestani. Moje sise nisu tema ovoga razgovora. Idemo da jedemo. Treba mi snaga." Sada sam ja njemu odgovorila i prosla pored njega prema izlazu. ,,Ides li?"

Doruckovali smo u jednom restoranu brze hrane gdje prave hamburgere na razne nacine. Preukusni su.

Nekako mi je neobicno Jakova vidjeti u ovakvom restoranu. Oduvijek sam kontala da bogatasi ne zalaze na ovakva mjesta. Al Jakov je promijenio moja misljenja o bogatasima. Uopste se ne ponasa snobovski.

,,Hocemo li prosetati do spomenika?"

,,Moze. Idemo." Jakov je platio te smo krenuli. Zlatobor je predivan ljeti. Dok je jos tata bio sa nama, dolazili smo par puta. Al od tada se dosta izgradilo.

Polako smo setali drzeci se za ruke. Upijala sam ovaj vazduh koji djeluje tako relaksirajuce.

,,O cemu razmisljas?"

,,Ni o cemu posebno. O tome kako je ovdje predivno."

,,Jeste.  Dok se Filip nije ozenio, nas dvojica smo cesto dolazili ovdje na vikend. Pogotovo kada je snijeg pa skijanje. Jednostavno, koliko god puta bio ovdje, ne dosadi mi. Jesi prije bila ovdje?"

,,Jesam. Prije tri godine. Mama, tata i ja smo otisli na jedan vikend. Da li se sta izgradilo kod spomenika?"

,,Samo ona kolibica kao restorancic."

Sudjeni✔Where stories live. Discover now