Samo da znate, u proslom nastaku sam ispravila. Ona nije trudna sest, nego pet mjeseci.
Jakov p.o.v.
Stvarno ne razumijem sta joj se desava. Čas je dobre volje, čas joj svi idu na zivce. Ne kazu dzaba da je trudnoca drugo stanje.
Izasla je iz sobe i zalupila vratima. Pusticu je deset minuta da se ispuse a onda cu je vratiti u sobu. Ne znam kako da joj dokazem da je odbijam samo zbog toga sto je umorna. Ne zelim da je opterecujem previse. Ovih dana je pod stresom i hvala Bogu da je sa Lidijom sve u redu inace bi Irina bila u haosu. A to ne bi bilo dobro za bebu.
Otisao sam se istusirati a onda sam otisao u dnevni jer pretpostavljam da je tamo. Nacu ja nacina da je odljutim. Cuo sam da televizor radi. Dobro je, nije zaspala. Prisao sam joj i a ona je spavala drzeci daljinski u ruci. Toliko je umorna da je uz televizor zaspala a inace to ne moze. Ne moze zaspati uz galamu.
Da se ne bi ukocila na kaucu, polakom sam je podigao i odnjeo u krevet. Najljepse je kad smo zajedno. Pokrio sam je, ugasio lampu i legao pored nje. Vjerovatno u snu, privukla se blize meni. Ruku sam prebacio preko nje i ubrzo zaspao.
Irina p.o.v.
Proslo je vec par dana od mamine operacije i juce su je prvi put podigli iz kreveta i na nasu ogromnu srecu, stajala je jedno deset sekundi sama a onda su je sestre spustile u krevet.
Mojoj sreci nije bilo kraja. Toliko da sam i doktora grlila i sve oko sebe. Cak i Jakova, iako sam i dalje malo, ali samo malo, ljuta na njega. Necu da mu popustim jer i dalje ide po istom a ovih dana nisam bila umorna. Al neka mu. Svako veče legnem na kauc jer znam da ce me prebaciti u krevet. On misli da ja spavam, ali ja samo dobro glumim. Iako sam ljuta na njega, ne mogu ja bez njegovih dodira.
I sada lezim u dnevnom. Nije da necu preci u sobu, nego slabo spavam i onda se vrtim po krevetu. Ako ne mogu ja spavati, nek makar on spava.
,,Irina, ajde u sobu. Kasno je."
,,Ne spava mi se Jakove. Idi ti lezi. Ja cu gledati neki film."
,,Onda cu i ja lezati kraj tebe. Pomjeri se." Pokusala sam se protiviti ali uzalud, legao je kraj mene. Jos je legao samo u sorcu, nije imao majicu na sebi.
,,Ovo namjerno radis, zar ne? Namjerno me provociras?"
,,Ne razumijem. Kako te provociram?"
,,Setkas se tu samo u sorcu jos i lezes pored mene tako a ja moram ostati mirna. Kad me vec ne zelis, nemoj ni da lezes pored mene tako. Pomjeri se da ustanem. Idem da spavam."
,,Maloprije si rekla da ti se ne spava." Jos mi se i smije. Ne mogu da vjerujem.
,,E pa sad mi se spava. Laku noc." Prekoracila sam preko njega i ustala. Nece on mene zezati.
,,Irina, sta se desava? Ovo kao da nisi ti u zadnje vrijeme."
,,Sta, sad sam i luda?"
,,Nisam rekao da si luda, ne izvrci moje rijeci. Nego tebe opasno hormoni drmaju."
,,Pa kad nema ko da te moje hormone smiri." Kao da ga je neko ubo iglom, tako je odskocio sa kauca. Krenuo je ka meni kao pobjesnjeli lav. Ja sam se kretala unazad dok nisam dosla do zidam
,,Kazes, nema ko, ha?"
,,Tacnije, taj neko ne zeli. On je naviko na mrsavice a kraj sebe im..." Poljubio me je. U njegovom poljupcu nije bilo njeznosti, nego cista strast. Falilo mi je ovo. Rukama mi je povlacio potkosulj sa mene. Ni moje ruke nisu mirovale. Svukla sam mu sorc a i on je moj. Ostala sam samo u gacicama. Mada su i one skinute brzo.
,,Nema nista od predigre, ovo ce biti brzo."
,,Kreni vise."
•••••••••••••••••••••••••••••••••••
