Trinaesto poglavlje

1.4K 67 5
                                    

,,Irina, ajde dodjite kod nas veceras. Ti i Jakov. Ti si slobodna a Sasa je prva smjena."

,,Ne znam Gabi. Jakov je ovih dana zauzet pa ne znam da li ce moci. Vidjecu sa njim."

,,Ajde, pa mi javi."

,,Hocu, ljubim te." Prekinula sam a potom se vratila ciscenju stana. Danas ne radim pa malo cistim.

,,Kceri, odmori malo."

,,Nisam umorna mama. Imam jos malo pa cu zavrsiti."

,,Zasto Jakova nema vec par dana? Da se niste posvadjali?"

,,Nismo mama nego ima posla. Morao je da ide i u Grcku. Dolazi on kod mene na posao."

,,Dobro. Jesi li srecna sa njim?"

,,Sreca je mala rijec kako se ja osjecam kada sam sa njim."

,,Drago mi je da i ti konacno zivis onako kako bi svaka cura trebalo da zivi."

,,Nije meni ni prije bilo lose. Srecna sam jer imam tebe." Sjela sam joj u krilo i zagrlila je. Ona je moj borac.

Zazvonio mi je telefon pa sam se javila.

,,Hej ljubavi, sta mi radis?"

,,Ej Jakove, sredjujem stan malo. Ti, jesi zavrsio sa poslom?"

,,Jesam. Zato te i zovem. Hoces li da dodjes? Slobodna si kao i ja."

,,Docu, ali znas da ne mogu dugo ostati."

,,Znam srce. Dodji koliko mozes. Uzelio sam te se. Nismo se par dana vidjeli kako treba." I ja sam njega pozeljela.

,,U redu. Ali moram jos nesto da zavrsim pa onda. A moram i mami da spremim rucak. Vidimo se za jedno sat vremena."

,,Ok. Samo njoj napravi, tebi cu ja spremiti. Samo za tebe cu kuvati."

,,Haha, u redu. Vidimo se."

,,Ajde, volim te ljepotice."

,,I ja tebe."

Ostavila sam telefon i uzela krpu.

,,Ides Jakovu?"

,,Ako ti ne predstavlja problem sto te ostavljam samu. Mogu mu reci da ne mogu ili da on dodje ovdje."

,,Djete moje, tvoja sreca je meni najbitnija. Idi svome covjeku i ne brini za mene. Mogu biti sama. I nemoj da gledas da li ces biti sat vremena ili tri sata. Uzivaj sa njim."

,,Mama, zao mi je sto dane provodis sama. Da moze ikako drugacije, ja bih promjenila ali ne moze."

,,Kceri moja, tako je Bog odredio. Idi sada, zavrsi to i idi svom dragom. Sigurna sam da te sa nestrpljenjem ceka."

Vrijeme dok nisam otisla kod Jakova se oteglo. Nakon sat i po sam dosla do njega. Trebalo mi je pola sata pjeske.

Popela sam se do njegovog stana i pozvonila. Malo sam sacekala a onda mi je starija zena otvorila vrata. Izgleda da sam fulala stan. Koji blam.

,,Dobar dan." Obratila mi se.

,,Dobar dan. I izvinite, izgleda da sam pogrijesila. Dovidjenja." Okrenula sam se da odem kada me je njen glas zaustavio.

,,Duso, trazis Jakova?"

,,Da, ali kazite mu da cu doci kasnije. Ne bih da smetam kad vec ima goste."

,,Nije lijepo da odes sa vrata. Udji, Jakov je u kuhinji." Ovo mu je sigurno majka. Vjerovatno misli kako sam sva pogubljena.

,,U redu. Samo mu kazite da ga trazi Irina. Ja cu ga sacekati u hodniku."

Sudjeni✔Donde viven las historias. Descúbrelo ahora