Od gužve u restoranu ne mogu da odem ni u wc. Stalno neko dolazi. Restoran je na dva sprata a ima i bašta. Samo smo Saša i ja danas u smjeni. Jakova još nema a rekao je da će doći. Na pauzu nisam išla jer nisam stigla. Zvonce na vratima me trgne i uđe Jakov sa malenom plavokosom devojčicom. Sjeli su za sto u ćošku. Srce mi je počelo jako lupati. Ipak je došao.
Uzela sam blokić i prišla im. Jakov je ustao i poljubio me u obraz a ja sam ostala iznenađena. Pred tolikim narodom me je poljubio.
,,Zdravo. Evo doveo sam sestricu." Pomazio ju je po glavi
,, Ćao malena, ja sam Irina. Kako se ti zoveš?"
,,Eva. Želim da imam kosu kao ti." Gledala je u moje crne kovrdže. Obozavam svoju kosu zato sto je previše kovrdžava.
,,Meni se sviđa tvoja. Ides li u školu?
,,Ne, imam pet godina i idem u vrtić." Malo je zastala a onda me je iznenadila pitanjem ,,Šta ste ti i bato? Jesi mu ti cura?" malo sam zastala a Jakov joj je nešto šapnuo i nasmijao se.
,, Jakove šta si joj rekao?"
,,Da smo za sada samo prijatelji dok ti ne odlučiš da li ćemo biti nešto više."
,,Da, to je rekao." Slatko se nasmijala. Nešto ne vjerujem da joj je to rekao.
,,U redu. Ne mogu više da ćaskam sa vama, moram da radim. Šta ćete naručiti?"
,,Ja ću koka-kolu a njoj daj neki negazirani sok. Lutkice, jesi gladna?"
,,Nisam bato."
,,U redu, brzo ću." Donijela sam im sokove i nastavila dalje posluživati. Malo-malo sam gledala za njihov sto. Sa njima su sjedili mladi par i maleni dečak. Nešto su pričali i smijali se. Znam da bih trebala da ih uslužim ali ne mogu da im priđem. On će se praviti kao da me ne poznaje a to boli. Zato sam zamolila Sašu da se zamijenimo i pristao je. Ja sam preuzela njegovo. Vidjela sam da mu Jakov nešto govori ali nisam obraćala previše pažnje na to. Saša se vratio do šanka. Nakon što sam naplatila mušterijama otišla sam do njega a on mi je rekao kako je Jakov pitao gdje sam ja.
,,Stvarno Irina. Zašto smo se zamijenili?"
,,Zato što su tamo vjerovatno njegovi prijatelji."
,,U redu, ti znaš svoje." Dok sam neke usluživala, nekim naplaćivala, Jakov je došao do mene i izgledao je malo ljut.
,, Zašto si se zamijenila sa njim? Ja želim tebe na njegovom mjestu."
,,Kada sam vidjela da neko sjedi sa vama, nisam imala hrabrosti da vam priđem. Izvini."
,,Da, to mi je najbolji prijatelj sa porodicom. Dodji da te upoznam sa njima."
,,Jakove, mozda je bolje neki drugi put. Dok ne definisemo nas odnos. Da li smo prijatelji ili nismo."
,,Ti vrlo dobro znas sta bih ja htio da smo nas dvoje. Ti kocis u tome. I ti izgleda ne zelis da smo nesto vise nego me samo zavlacis." Ljut je. I pogresno je shvatio sve.
,,Sve si pogresno shvatio ali nema veze. Ti misli kako zelis a mene sada ostavi i idi svojim prijateljima. Znas kako kazu, bilo je lijepo dok je trajalo. A ti, ako ne vidis sta ja želim onda nemoj ni da pokušavaš nešto više."
,,Ja? Ti se nikako ne izjašnjavaš. Uvijek govoriš kako je među nama previše razlika a ja te razlike uopšte ne vidim. To što te želim upoznati sa najboljim prijateljem ti može samo pokazati koliko sam ozbiljan u vezi nas."
,,Jakove, ja samo ne želim da se pred drugima ponašaš kao da sam ti ništa ili kao da sam ti drugarica." Spustila sam glavu jer mi je bilo neugodno zbog toga što vodimo ovaj razgovor.
