Petnaesto poglavlje

1.3K 63 0
                                    

Jakov p.o.v.

Dani ispunjeni srecom se samo nastavljaju. Irina je djevojka za pozeljeti. U svemu se slazemo. Iako nismo stigli do onog, intimnog dijela, znam da je ona za cijeli zivot. Samo ona to  ne zna. Zaprosio bih je al se bojim da me ne odbije. Njoj je i dalje u glavi to sto smo razlicitog imovinskog stanja. Meni to ne smeta. Kupio bih joj sve samo da mi dozvoli. Ali preponosna je. To mi se jedino ne svidja kod nje.

U petak organizujem zabavu povodom osam godina postojanja hotela ,,Moon". Nisam jos sa Irinom razgovarao. Danas cu do nje. Prva je tako da mozemo u kupovinu. Meni treba odijelo a njoj sigurno haljina. Nista joj necu govoriti za haljinu jer znam da ne bi pristala.

Razgovarao sam sa Lidijom. Ona je pristala da placam Jovanu da bude njena njegovateljica da bi Irina imala vise slobodnog vremena. Samo jos nagovoriti i Irinu.

S obzirom da je toplo napolju, lagano sam se obukao i krenuo po Irinu na posao. Uskoro bi trebala zavrsiti. Volio bih da mozemo vise putovati ali to nije moguce zbog njenog posla. Iako je Darko moj dobar prijatelj, ne mogu je stalno izvlaciti. Nije fer prema drugima.

U restoranu nije velika guzva sto je dobro. Prije cemo moci kuci. A kasnije cu je odvesti sebi a Jovana ce doci kod Lidije. Sa njiom sam vec pricao i ona je pristala. Kaze da joj je lakse paziti na Lidiju nego da cisti tudje kuce. Ona mi je draga a i u srednju smo isli zajedno.

Irina je taman naplacivala kada sam sjeo za sank. Nije me skontala. Ni ne zna da cu doci. Prisla je i rekla nesto sankeru.

,,Mogu li dobiti bar zagrljaj?" Trznula se a onda nasmijala i prisla mi. Dobio sam zagrljaj i stidni poljubac.

,,Otkud ti? Nisi mi javio da dolazis."

,,Dosao po tebe. Trebam te da mi pomognes odabrati odjelo. Imas dopustenje od Lidije."

,,Ti bas volis pricati sa mojom mamom."

,,Prijatna je za razgovor."

,,Ako ti tako kazes. I, koji je povod ako smijem znati."

,,Osam godina od kako poslujem hotelima. Nadam se da ces pristati i biti mi pratnja. Ne ide mi se bas sam a i ne prilici."

,,Pricacemo kada krenemo. Moram raditi jos malo." Ona je otisla raditi a ja sam popio kafu. Ubrzo smo krenuli.

,,Da se vratim na ono od maloprije. Sta cu ti ja tu? Nisam nikada bila na takvom dogadjaju i sigurno ne zelis da te sramotim."

,,Ljubavi, ne razmisljaj o sebi na tako los nacin. Ja zelim da moja djevojka bude sa mnom na tako vaznom dogadjaju za mene. I neces me sigurno osramotiti."

,,Al opet, nisam ja za to."

,,Sada me pocinjes ljutiti. Ne razumijem zasto se tako sputavas. Jedna je stvar ako ti neces da ides a neces da mi kazes."

,,Znas da nije to. Ja to govorim zbog tebe. Necu da se nesto desi pa da se ljutis na mene."

,,Nece se nista desiti. Samo cemo uzivati." Uhvatio sam njenu ruku i poljubio je. ,,E i to smo rijesili, sada idemo u soping. Znam da vi cure to volite."

Irina p.o.v.

Kako bas kad je kraj mjeseca, nadje se ta proslava. Moram kupiti haljinu a nemam para. Ne mogu ici svakakva pored njega. Najbolje bi bilo kad ne bih ni otisla.

Ne znam kako da mu kazem da ne mogu ici sa njim. Sigurna sam da ce se naljutiti.

,,Stigli smo." Dosli smo u Usce.

Uzeo me je za ruku i krenuli smo. Ovdje nisam nikada kupovala. Moj budzet nije za ovakve prodavnice. 

,,Koju ces boju?"

Sudjeni✔Where stories live. Discover now