Nisam se mogla smiriti sve dok nismo krenuli kuci. Brinulo me je da li sam trudna. Ako jesam, da li ce Jakov prihvatiti dijete.
Na izlasku Violeta me je zagrlila i rekla mi da ne brinem. Znala sam samo da cu dijete roditi bez obzira zeli li Jakov dijete ili ne. U autu sam cutala.
,,Mozes li svratiti do neke apoteke?" klimnuo je glavom.
,,Sta ti treba? Izacu ja."
,,Nema potrebe, ja cu. Trebaju mi neke tablete sto mi je Violeta rekla da kupim." Parkirao je ispred apoteke i ja sam izasla. Sreca nije bilo nikoga. Prisla sam starijoj farmaceutkinji.
,,Dobar dan, izvolite."
,,Trebaju mi dva testa za trudnocu."
,,U redu. Jel to sve?"
,,Dacete mi i neke najjeftinije tablete za glavu ili neke vitamine."
,,Gospodjo, ne mogu vam davati tablete a da pritom ne znate ni sta hocete."
,,Izvinite, nisam vam objasnila do kraja. Trebaju mi samo da ih prikazem momku a da ne vidi testove. Necu ja piti te tablete. One su samo za prikaz."
,,Pa tako recite. Dacu vam neke vitamine ali o ovome nikome ni rijec. I ja sam nekada bila mlada i trudna. Znam kako se osjecate."
,,Hvala vam." Platila sam i testove ostavila u torbicu a vitamine u kesu. ,,Doviđenja."
Pretrčala sam do auta jer je baš hladno. Ušla sam i krenuli smo.
,,Ostaje li dogovor za sutra?"
,,Naravno. Zasto ne bi? Ja sam sada dobro." Odlučila sam da mu neću spominjati mogućnost trudnoće dok ne budem sigurna da li sam trudna ili ne. Bojim se da ako jesam, da Jakov neće htjeti dijete.
,,Nešto si se zamislila. Rekla bi mi da nisi dobro?"
,,Naravno ali mi stvarno nije ništa. Prolazna stvar."
,,Dobro. Znaš da na mene možes da računaš." Uhvatila sam ga za ruku i tako držala sve dok nismo stigli. Usli smo u stan a mama je spavala u dnevnom. Tate nije bilo.
,,Таta! Tata!" Ne odaziva se. ,,Jakove..." da nije otisao? Nisam zavrsila do kraja kada se tata pojavio.
,,Evo me duso. Bio sam u kuhinji." Odahnula sam kada sam ga vidjela.
,,Prepala si se da nisam otisao?" nisam htjela lagati pa sam klimnula glavom. ,,Vise ja ne idem nigdje. Ne brini se." I dalje sam nesigurna da bi mogao otici, da će mu sve dosaditi iako će sve ovo trajati jos 2-3 mjeseca.
,,Izvini. Kada sam vidjela mamu samu a tebe nema... Nebitno zaboravimo ovo." Ostavila sam ih u dnevnom i otisla u nasu sobu. One vitamine sam ostavila na krevetu a torbicu sam ponijela sa sobom. Samo da me Jakov ne prekine.
Pročitala sam upustva i sve uadila kako je napisano. Samo moram čekati 10 minuta. Ubi me neizvjesnost.
Jos samo 2 minuta. Blago kucanje me je trgnulo.
,,Ljubavi, hoćeš brzo? Jesi dobro?"
,,Jesam, za 2 minuta sam gotova. Ali, dobro sam." Odahnula sam kada je otišao. Konačno je prošlo i tih 2 minuta, i malo me je bilo strah pogledati. Kada sam uzela oba testa u ruke, na oba su bila minus. Nisam trudna.
Malo sam i tužna ali s jedne strane, i srećna. Jedino zbog Jakova ali ja bih voljela imati jednu malu bebu. On bi možda pomislio da smo kratko zajedno da bi bili porodica.
Testove sam bacila u korpu za veš pa ću ih baciti kada budem sama. Oprala sam ruke i izasla u sobu. Moram se presvući. Izvadila sam helanke i kratku majicu i obukla se. Onda je Jakov došao u sobu. Prilazio mi je raširenih ruku i ja sam mu utonula u zagrljaj.
