Sedamnaesto poglavlje

1.6K 64 3
                                    

Jutro nakon predivne noći, nazalost nisam mogla provesti sa Jakovom. Morala sam na posao. Jedva sam ustala. Malo su me boljele prepone. Jakova nisam budila, zacas sam se spremila i pozvala taksi.

Zao mi je da ga budim. Sinoc sam ocekivala veliku bol prilikom gubljenja nevinosti ali sam dobila samo uzitak. Doduse, u pocetku je bol vise bila neprijatna nego previse bolna. Ali on je bio njezan.

Dan nikako da prodje. Pauza mi je odavno prosla a sada je tek pola dvanaest. Jedni dolaze drugi odlaze.

,,Irina, zvoni ti telefon."

,,Milose, molim te preuzmi. Brzo cu ja." Uzela sam telefon i otisla u magacin. Jakov je.

,,Halo ljubavi."

,,Pobjegla si mi. Izgleda da nisam ispunio tvoja ocekivanja."

,,Ne, zasto to mislis? Bilo je divno. I ljepse nego sto sam ocekivala. A znas da sam morala na posao."

,,Trebala si me probuditi da te odbacim."

,,Bilo mi zao da te budim. Kasno smo legli."

,,Bez obzira na to, odbacio bih te. Zato, dolazim po tebe kada zavrsis i idemo negdje."

,,Nisam obucena kako treba. Neki drugi put."

,,To cemo rijesiti."

,,Neces mi nista kupovati."

,,Kasno, vec sam kupio i ceka te kod mene."

,,Jakove..."

,,Nista Jakove, dogovorili smo se da se neces buniti. Djevojka si mi i zelim da ti kupujem. To je gotova stvar."

,,Izvini Jakove, moram se vratiti na posao."

,,U redu. Vidimo se ljubavi."

Vratila sam se poslu kada su u restoran usle Violeta i Eva koja je odmah potrcala do mene.

,,Princezo." Poljubila sam je u njenu sitnu glavicu.

,,Mama me dovela da te vidim. Pozeljela sam te." Mila moja.

,,I ja sam tebe duso. Ajde, idi sjedi kod mame, brzo cu ja."

Uzela sam jelovnik i krenula prema njihovom stolu. Nisam znala kako da reagujem s obzirom da smo u javnosti.

,,Dobar dan Violeta, kako ste?"

,,Zdravo Irina, dobro sam, ti?"

,,Super. Jeste se odlucili za jelo?"

,,Sacekacemo Igora pa cemo naruciti."

,,U redu. Pozovite me."

Mogla sam i ocekivati da ce se u javnosti ovako ponasati prema meni. Sva je poslovna kao da se privatno ne poznajemo.
Cim sam vidjela Igora sa njima, prisla sam.

,,Dobar dan, izvolite."

,,Za mene i Violetu lazanje a Evi palacinke. Sok od jabuke i dvije case crnog vine. Izaberi neko dobro."

,,U redu gospodine." Mogu i ja da budem rezervisana i da se pravim da me Violetino ponasanje ne pogadja.

,,Irina, ajde sjedi sa nama."

,,Ljubavi, Irina radi. Drugi put ce sjesti sa nama."

,,Tako je princezo. Idem da ti donesem da rucas."

Njihove narudzbe su brzo bile gotove.

,,Izvolite, prijatno."

Vrijeme je odmicalo a tako i kraj radnog vremena. Violeta i Igor su i dalje tu ali nisam previse obracala paznje na njih. Violeta mi se nije cinila tako dvolicna kada sam je upoznala. Ipak ona drzi do staleza. Ne daj boze da ona dodje u kontakt sa konobaricom.

Sudjeni✔Donde viven las historias. Descúbrelo ahora