Dvadeset prvo

1.5K 61 17
                                    


Put do Kopaonika je bio, blago receno, cudan. Jakov nije puno pricao sa mnom, izuzev kada me je pitao jesam li bolje. Ljut je bez razloga.

Na recepciji su Jakov i Filip otisli po kljuc a mi smo cekale kod lifta.

,,Jesi li bolje?"

,,Jesam, proslo me je. I juce mi je na trenutke hvatala slabost ali sam bila kuci."

,,Jesi li trudna?"

,,Nisam, imala sam prije par dana. A i koristimo zastitu."

,,Steta. Ja sam trudna ali Filip jos ne zna.''

,,Pa to je super. Bas mi je drago.''

,,Dame, mozemo poci." Popeli smo se na treci sprat. To je ustvari dvosoban stan. Bas je prostrano. I sigurno skupo.

,,Kako ti se cini? Ovdje odsjednemo svake godine." Kristina me je upitala.

,,Lijepo je. Svidja mi se pogled."

,,Predlazem da se raspakujemo i malo odmorimo pa cemo na veceru."

,,Moze. Vi idite u sobu gdje ste navikli a mi cemo u onu drugu." Tako je i bilo.

On samo cuti a ja idem za njim. Ne znam kako da potegnem pricu. Dok je otvarao kofer, prisla sam mu i zagrlila ga s ledja.

,,Zasto si ljut? Zar nije bolje sto smo stali nego da sam povratila u tudjem autu?"

,,Ti stvarno mislis da bih se ljutio zbog obicne mucnine? Ne, nije zbog toga."

,,Sta te je toliko naljutilo da me izbjegavas?"

,,Ljuti me to sto mi sve kazes u poslednjem trenutku. Kada vise ne mozes, onda mi kazes."

,,Izvini. Stvarno se trudim da ne drzim u sebi ali mi ocigledno ne ide. Nisam navikla da neko stoji uz mene i da mi pomaze. Dvije godine se sama brinem o nama i jednostavno mi preslo u naviku da sve sama."

,,Ali sada imas mene. Nece me otjerati ako mi se nekada pozalis ili zatrazis nesto."

,,Znam to. Jesmo li sada u redu?'' I dalje su mi ruke bile oko njegovog struka i nisam mu mogla vidjeti lice. Uzeo me je za ruku i okrenuo se prema meni. Kada su njegove usne dotakle moje, znala sam da je sve u redu. Polako sam mu uzvracala dok poljubac nije postao intezivniji. Prsti su mi poletili prema njegovoj majici i skinula sam mu je uz njegovu pomoc. Bacila sam je negdje sa strane. Skinuo je trenerku zajedno sa boksericama.

,,Moj red sada." Prstima mi je prelazio po golom tijelu dok nije stigao do najosjetljivijeg dijela.

●●●●●●●●●●●●●●

,,Ovo se zove pomirdbeni seks."

,,Slazem se. Mada, trebala sam biti tisa. I oni su me sigurno culi. Necu ih moci pogledati u oci."

,,Ti stvarno mislis da oni spavaju?  Nek te ne zavara Filipovo kulturno ponasanje. On ne moze ni pet minuta biti miran a da ne pipka Kristinu."

,,Sto ti smeta sto se ljudi vole. U braku su, mogu da se ponasaju razuzdano."

,,A mi u vezi ne mozemo?"

,,Mozemo. Ali zalim slucaj ljubavi, nasao si djevojku koja ne voli da se ljubi u javnosti a kamo da jedno drugo pipkamo."

,,Znaci tako?" Zbacio me je sa sebe na drugu stranu kreveta. Rukama se oslanjao da ne padne na mene. ,,Necu moci da te ljubim?" Odmahnula sam glavom i nasmijala se. Odjednom se podigao i poceo me skakiljat.

,,Ne Jakove." Mislim da me je cijeli hotel cuo kako  se smijem. ,,Molim te, upisacu se." Konacno je prestao.

,,Ljubi me." Povukla sam ga na sebe.

Sudjeni✔Where stories live. Discover now