[Četvrti deo u serijalu Moj milioner, o bratu Rokfelerovih - Kejdenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Postoje pravila koja se prosto ne krše. Granice koje se jednostavno ne prelaze. I ljubav koja se ne događa.❞
Da li postoji sreća, ako imaš sve, a...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
KEJDEN
Mesec dana kasnije...
Izašao sam iz kuće, kada sam dobio poziv od braće da Bragu imamo tačno tamo gde smo želeli da ga imamo.
Dan je bio previše lep i sunčan skoro najavljujući da će nešto lepo da se desi.
Bio sam na pola dvorišta, kada sam začuo glas iza sebe.
"Sine!", bila je to Dajana. Okrenuo sam se, umilno se osmehnuvši.
"Majčice", dodao sam, "Šta Vam treba kraljice moja?", sa osmehom. Ona je uzvratila.
"Htela sam da porazgovaram sa tobom", nastavila je, a ja sam klimnuo.
"Hajdemo u kancelariju", objasnio sam, a kada je ona klimnula glavom, pustio sam je prvu da prođe kroz dvorište puno lijandera duž bašte do naše kancelarije. Otvorio sam joj vrata i propustio je pa zatvorio vrata za nama.
"Pa?", upitao sam kada je nastavila da ćuti i da me posmatra, "Šta si htela da me pitaš?"
"Doveo si ovu devojku... Roud - pre mesec dana?", započela je.
Prisetio sam se dana kada sam zaustavio pobačaj koji sam sam želeo. Onda sam se setio jednog mog razgovora sa ocem neposredno nego što je umro.
Sedeli smo na tremu. Pili rakiju i gledali u nebo. Razgovarali smo o sitnicama i o životu. Otac me je tom prilikom naterao da mu obećam da kada budem bio u "prilici" da saznam da imam dete - da budem uzoran i ozbiljan muškarac. Da podnesem to stojeći. Obećao sam da ću prihvatiti dete jer je moje - moja krv, moja koža.
Ne mogu da kažem da nije bio u pravu.
"Da?", upitao sam, terajući majku da nastavi razgovor.
"Nisam zapitkivala kada si je doveo ali devojka sedi u sobi, ne izlazi u opšte. To nije u redu jer nam je gošća, a pustili smo je da sedi u četiri zida tvoje sobe. Što je malo ne izvedeš?", upitala je majka brižno. Ja sam zastao i prišao joj.
"U pravu si majka", stavio sam ruku na majkino rame, "Hoću. Kada se vratim, vodim je do grada", obećao sam joj, uz osmeh. Onda sam nameravao da odem, ali me je ponovo zaustavila.
"Ko je ona? Zašto je ovde?"
Zastao sam, pre nego što sam odgovorio i izašao iz kancelarije.
