[Četvrti deo u serijalu Moj milioner, o bratu Rokfelerovih - Kejdenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Postoje pravila koja se prosto ne krše. Granice koje se jednostavno ne prelaze. I ljubav koja se ne događa.❞
Da li postoji sreća, ako imaš sve, a...
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
KEJDEN
Plan je bio da dođem sam.
I da, nakon što uđem u skladište kod Brage, moji ljudi ispred se povuku i ostave me samog sa njim. To je bila polovina plana.
U prostoriji je bilo toplo. Predpostavljam da je to zbog kamina u dnu prostorije u kojem je gorela vatra. Iskra je zatinjala i bacila iskrice, kada sam ja Bragi odvezao noge, a zatim ruke.
Pomalo zbunjeno me je posmatrao, i dalje sedeći. Mada je sada bio slobodan.
Odaljio sam se, a onda prišao okolnom stolu i počeo da skidam jaknu.
"Oo, znači sada igramo na fer-plej?", upitao je provokativno, ustajući sa stolice.
"Znaš Brago, ovaj rat nisi ti započeo", rekoh, okretajući se ka njemu, "Nisam ni ja", dodao sam, "Ali ću ga zato ja završiti", završio sam, kada je on počeo da skida njegovu jaknu i stavlja je sa strane. Zavrnuo je rukave.
"Moje dobro delo je da ti dam prednost", započeo je on.
"A ne, ti započni", rekao sam tvrdoglavo
"Ne, ne može. Ti si stariji, ti započni", uporno je nastavio.
"Ne lupetaj, ti izgledaš krupnije. Koliko imaš?", dodao sam.
"Hoće li se ovo ovako nastaviti?", rekao je smoreno.
"Pa ja sam inadžija. Sve dok ti ne počneš", objasnio sam.
"U redu. Bolje da polomim glavu nego da tebe odbijem", odgovorio je i prišao za korak.
Stavio je ruke u spreman položaj da zada udarac, skupivši prethodno pesnice čiji su prsti zapucketali. Baš kao i ja.
Onda me je pogledao u oči, a sekundu kasnije silovito zamahnuo ka meni kako bi me udario. Na njegovu nesreću, udarac sam spretno izbegao, savijajući se u kolenima i prevacivši se na drugu stranu. Okrenuo se ka meni.
Sada sam ja stajao tamo gde je on, a on je stajao tamo gde sam ja bio.
"Ohooo", započeo sam, "Ako ćeš se odmah tako prevrnuti, onda ću ja imati posla sa tobom."
To ga je pokrenulo i izazvalo da počinje da zamahuje pesnicama ka meni. Izbegavao sam udarce, idući unazad. Na njegov četvrti zamah pesnicom sam ga uhvatio za nadlakticu i zavrnuo mu ruku pa ga udario jednom rukom u stomak pa u jednu preponu pa u drugu. Sve se to dešavalo velikom brzinom, dok je on neuspešno pokušavao da se odbrani ali ne uspevajući da pohvata moje pokrete.
Na kraju sam ga šutnuo nogom u stomak, a on je silovito krenuo unazad. Pridržao se rukom za metalni točak koji je služio za gvožđe.
"Vi naravno, pošto ste se uvek tukli na ulici, obično pesničite u glavu", započeo sam, kada se pridigao, "Ali u opšte ne koristite noge - uvek vam ostanu slabe."
