[Četvrti deo u serijalu Moj milioner, o bratu Rokfelerovih - Kejdenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Postoje pravila koja se prosto ne krše. Granice koje se jednostavno ne prelaze. I ljubav koja se ne događa.❞
Da li postoji sreća, ako imaš sve, a...
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
KEJDEN
Da stvar bude još ozbiljnija - Majka ne zna. Žene ne znaju.
Samo Dejv, Kolton i ja znamo šta se tačno dogodilo one noći kada je Beba upucala tatu.
"Pričaj mi."
"Ja... ne mogu. Čim uđem u kuću - Tatinu kuću - zvoni mi u ušima. Boli me glava. Ne mogu da dišem", odgovorila je Beba, gledajući ravno ispred sebe.
"Nalazim izgovore da ne budem u istoj prostoriji sa majkom. Jer ne mogu da pogledam ženu kojoj sam oduzeo muža - nešto najvrednije što je imala", dodao je bolno.
"Hej, pogledaj me", započeo sam, a on je tvrdoglavo nastavio da posmatra daljinu.
"Dejmijene", dodao sam, a onda me je pogledao.
"Ta žena, je naša majka. Razumeće zašto si to morao da uradiš...", prekinuo me je.
"Ne, ne, ne. Ne mogu... ne mogu, ne mogu! Ne mogu da joj kažem šta sam uradio Kejdene. Ne mogu!", povisio je ton pa ustao i počeo da se vrti u krug.
"Hej!", povikao sam i ustao, "Treba li da te podsećam šta si sve uradio da bi ova porodica ostala na okupu? Treba li? Ako nekome treba Bog da oprosti, onda si to ti. A veruj mi Dejmijene, oprošteno ti je", završio sam, a on je počeo da plače. Bolele su me suze svog brata, zbog čega sam i sam osetio kako mi se vid zamagljuje i oči pune suzama zbog njega.
"Nemoj to da radiš sebi", rekao sam mu, protrljavši oči pre toga, "Ne zaslužuješ to. Preveliko breme nosiš na duši Dejmijene. Niko to breme ne može da izdrži."
Onda je Dejmijen nastavio, odgovorivši.
"Zato i hoću da me neko oslobodi toga", dodao je predajnički, "Jer ja više ne mogu da izdržim."
Nakon toga sam ga bratski zagrlio, osećajući poriv da pomognem svom mlađem bratu. Samo kada bih još znao, kako?
***
Sutradan, Nik i Džejson su mi javili da su pratili Donoja i da su otkrili nešto.
Zato su mi rekli da dođem na adresu koju su mi poslali, a ja sam na svoju ruku odlučio da povedem i braću.
"Šta si smislio sad?", upitao je Kolton sa zanimanjem. Dejv je već stajao pored mene, dok smo čekali Koltona i Dejmijena ispred kuće
"Videćeš", odgovorio sam sa osmehom, kada je Dejmijen ušao u dvorište, parkirajući auto pored mog.
"Svašta mutiš brate. Hajde da vidimo šta si sada pronašao", dodao je Kolton, kada sam ja dodao da uđu u svoje automobile i da me prate.
Svako je ušao u svoj automobil i uskoro smo napravili kolonu na autoputu. Ja sam bio na čelu, dok su me oni pratili. Bilo je skoro pet popodne.
Dvadesetak minuta kasnije smo se nalazili ispred restorana kojeg su mi poslali Nik i Džejson u adresi. Braća i ja smo se parkirali ispred, a onda sam ja braću sproveo kroz dvorište restorana do ulaza.
Naime, ovde se nalazi vlasnik restorana koji je u kontaktu sa Bragom Donojem.
Nakon što sam ja Niku i Džeju naredio da ga prate, oni su na kraju otkrili da je Braga u saradnji sa vlasnikom restorana - Bredom Kirbijem.
Bred Kirbi je jedan od ljudi koji su se urotili sa Donojem da nas unište.
Smestio sam se sa braćom za sto u uglu i pokazao im sliku Breda, na telefonu koju je uslikao Nik i poslao mi. Pokazao sam im sliku uz reči da kada vide ovog čoveka, da naprave haos.
Kako je vreme prolazilo i kako je padao mrak, mi smo celo popodne proveli u restoranu - jedeći, pijući i veseleći se uz muziku koja je počela oko osam uveče.
Ali tamo negde oko deset - spremao se haos.
Pošto su braća već znali ko je Bred Kirbi i koje su mu namere - kada su ga uočili da je došao u restoran i smestio se za svoj separe - moja braća su odlučili da naprave haos kada je konobar prišao da nam naplati račun.
Konobar je prišao i stavio ispred Bebe kožnu vezenu svesku sa računom unutra. Beba je pogledao u nas i sa osmehom otvorio svesku.
"Auuuu, ovo je preskupoooo", progovorio je Dejmijen, promuklim glasom od alkohola koji smo ispijali celo popodne. Mi smo na to prasnuli u smeh.
"Molim?", upitao je konobar.
"Kažem, dečko, ovo je preskupo", dodao je Dejmijen očigledno pa zatvorio svesku i bacio je na sto.
"Mi nećemo ovo da platimo", završio je, a braća i ja smo se spremali za okršaj u smeh.
"Kako... kako to mislite? Kako nećete da platite?", mucao je konobar zbunjeno.
Onda je Kolton skočio i uhvatio konobara za vrat, a ja sam namršteno pogledao u braću koja se zabavljala. Nagovestio sam im da ne bude nasilja, i da ću ja ovo mirno da rešim. Izgleda da od toga nema ništa.
"Slušaj ovako. Mi sa tobom nemamo ništa", započeo je Kolton ljuto, "Otići ćeš sada kog gazde i reći mu da nećemo da platimo", dodao je i uzeo svesku sa računom sa stola i zalepio je konobaru grubo na grudi zbog čega se ovaj zateturao.
"Nemoj brate. Mi smo i ovako mrtvi", dodao je konobar uplašeno, misleći da će Kolton da ga bije, a ja sam na to dao pažnje. Pre nego što sam stigao da pitam konobara šta mu to znači, Kolton je nastavio.
"Jasno?", upitao je Kolton, sedajući nazad pored nas, u separe.
Konobar je klimnuo i uplašeno odjurio.
Gledali smo kako konobar saopštava gazdi, Bredu, da nećemo da platimo i kako Bred namršteno gleda u nas. Onda je Bred poveo neke ljude i krenuo ka nama.
"Dakle, momci, nećete da platite?", upitao je namrgođeno Bred, prilazeći nam.
"Baš tako", odgovorio je Dejmijen, u trenutku kada sam ja uočio ni manje ni više nego doktorku. Doktorku Roud, kako sedi za jednim od stolova u drugom delu restorana, sa nekim prijateljicama predpostavljam i čavrlja.
Ja sam namignuo braći, i dok je Kolton pričao sa vlasnikom, izvukao se iz separea i krenuo ka njoj.
U pozadini sam čuo kako se braća raspravljaju sa Bredom. I taman kada sam stigao do doktorke, koja me još uvek nije primetila jer mi je sedela okrenuta leđima, iza nas se čuo pucanj koji para vazduh.
Braća su napala Breda.
Gosti su počeli da vrište, a ja sam u toj njihovoj panici iskočio ispred doktorke i uhvatio je za ruku, povukavši je u zaklon od pucnja.
