[Četvrti deo u serijalu Moj milioner, o bratu Rokfelerovih - Kejdenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Postoje pravila koja se prosto ne krše. Granice koje se jednostavno ne prelaze. I ljubav koja se ne događa.❞
Da li postoji sreća, ako imaš sve, a...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
KEJDEN
Sazvao sam sastanak sutradan ujutru.
Svi naši ljudi i moja braća (osim Koltona koji je, razumno, bio u bolnici) čekali su me u našem depou na izlazu iz grada. Bili su rašireni po čitavoj prostoriji, a kada su videli mene da ulazim u prostoriju, skupili su se u krug.
Cigaretu koju sam do sada držao među usnama, povukao sam poslednji dim i bacio je na beton - zgazivši je.
"Sada", započeo sam, "razlog zbog čega sam vas sve ovde pozvao je... jer imamo neprijatelje u rukama", nakon te moje rečenice, svi su počeli da razgovaraju o tome međusobno, a braća su počela da se zgledaju.
"Molim za tišinu", povisio sam malo ton, kako bi smirio masu. U sledećem trenutku žamor je prestao i nastala je tišina. Lica mojih ljudi su gledala u mene i očekivala da nastavim. To sam i uradio.
"Sinoć sam sa Nikom i Džejsonom bio u izvidnici. Nabavili su informacije gde se nalazi Braga Donoj", saopštio sam pa primetio veseli smešak braće i ostaluh ljudi u prostoriji.
"Nika i Džejsona sam ostavio kod brata Koltona, u bolnici, ali... imam vašu pomoć, zar ne?", upitao sam ljude. Braća su posmatrala odgovor.
"Naravno!", odgovorila je masa.
"Uz nas ste?", upitao sam, misleći na braću i mene. Na Rokfelerove.
"Zauvek!", ponovo su odgovorili.
"Drago mi je što to čujem", nastavio sam, "A sada... imam jedan zadatak za vas", nastao je tajac i svi su čekali da nastavim.
"Više nećemo čekati da neko nas napadne. Nećemo čekati da naše žrtve padnu", povisio sam ton, "Mi ćemo prvi napasti! Mi ćemo sklanjati sa puta one koji nam se nađu na istom! Onaj ko je uz nas, dobrodošao je!", vikao sam, a u hodu dohvatio stolicu i stavio je ispred sebe. Stao sam na nju, kako bi bio viši ispred svih.
"A onaj ko je protiv nas, pa...", zastao sam, "Nema ga!", podigao sam ruku u vis, završivši govor, a masa ne počela da radosno uzvikuje i skandira.
"Tako je! Tako je! Tako je!!!"
***
"Jeste li na položaju?", upitao sam preko bubice koja mi je bila nameštena u uhu.
Naime, nalazili smo na lokaciji na kojoj je trenutno živeo Braga Donoj. Provereno je sve unutra - on živi sa svojim ljudima trenutno. Iako je pokušavao da pokaže to da nema nikoga i da je sam, neko kao ja je lako iskopao podatke o tome da Braga Donoj ipak ima porodicu. Kao i mi.
I da ih voli više od svega.
To nam je i trebalo.
"Na položaju grupa A", odgovorio je Dejv, koji je predvodio prvu grupu koja će prva da uleti. Grupa A je bila među drvećem.
"Na položaju grupa B", odgovorio je Dejmijen, koji je vodio drugu grupu sa sobom. Grupa B je bila severno - na drugom putu.
"Na položaju grupa C", odgovorio je onda treći predvodnik, Metju. On je bio jedan od tatinih najodanijih ljudi.
"NA POLOŽAJU GRUPA D! ČUJEMO LI SE? HALO, HALO?! HALO, HALO?!", počeo je sa neke pete strane da viče poznati glas u bubicu. Predpostavljam da su i ostali morali da izvade bubice iz ušiju koliko je glas vikao.
"
KOLTONE?! Šta ćeš ti ovde?", progovorio je prigušeno Dejmijen, na Koltona, koji je predvodio tu grupu D koja ne znam ni da li postoji. Predpostavljao sam da je od Nika i Džejsona saznao gde se nalazimo. A rekao sam im da mu ne kažu!
"Hah. Pa da propustim raspad neprijatelja decenije. Prevarili ste se!", odgovorio je Kolton u bubicu.
Okrenuo sam se ka svojim ljudima koje sam predvodio, jer sam čuo da se prigušeno smeju - slušajući Koltona u svojim bubicama. Ošinuo sam ih pogledom, a oni su pokušavali dlanovima da prikriju smeh.
Ja sam se sa grupom takođe krio iza žbunja u dubokoj šumi.
Izvirio sam glavom iza žbuna, videvši kako neko blica sa druge strane - južnije. Među drvećem.
"Sa ove strane sam", oglasio se trenutak kasnije Kolton. On je blicao.
"I upadam prvi", saopštio je Kolton.
"Ne Koltone, ne ideš prvi...", započeo je Dejv, pokušavajući da ga spreči u tome. Ali bilo je kasno - Kolton je sa svojom grupom ljudi projurio kroz drveće, pustio glasno muziku i nastavio trčeći ka kući.
"Kome ja pričam...", progunđao je Dejv u bubicu.
Okrenuo sam se ka svojim ljudima, odmahujući glavom zbog Koltona.
"Jebeš plan", rekao sam svojim ljudima. Onda pripremio oružje u rukama, narepetirajući ga. Progovorio sam u bubicu.
"Idemooooooo!!!", nakon čega je pobesnela rulja mojih ljudi iskoraknula iz senki, kretajući se ka devetom krugu pakla.
___________________________________________
Kladim se da niste ovo očekivali!☺
Izbacila sam nastavak jer ste na prošli zaista dugo čekali pa sam želela da se iskupim. A i imala sam inspiracije! Vala pisala bih još jedan. Možete da očekujete sutra još jedan nastavak❤
