SAŠA

6.

Čujem budilicu ovaj puta pa se odmah ustanem i krenem prema koferu.Stvarno se moram raspakirati.

Kad sam se obukla uzela sam mobitel i izašla iz kuće.

Analea:"Dobro jutro."  govorim dok ulazim u kuhinju u kojoj Leo i Bella već jedu.

Bella:"Jutro!!Danas idem doma.Želim da upoznaš moje roditelje.Jučer su Leo i Saša pričali da ideš nekud s njim.Ako se ideš udati za njega želim slike."  kaže na brzinu i jedino što sam zapamtila je ono da su Leo i Saša pričali.

Što ako Leo zna?Što ako mu je Saša rekao?

Analea:"Mislim da nema potrebe da ih upoznajem."  odlučim zaboraviti ostatak onoga što je rekla i fokusirati se na roditelje.

Bella:"Ima.Ja tebe volim.Moraju i oni."  rastopim se kad mi kaže da me voli.

Analea:"Ljepotice,volim i ja tebe."  kažem joj i poljubim ju u čelo.

Leo:"Pomoći ćeš joj da se spakira iako nema puno stvari i kasnije će Saša doći po tebe."  kaže mi i ja samo kimnem glavom.

(...)

Shvatila sam da Bella odlazi odmah nakon ručka i da tad kreće moja smrt.

Leo:"Čeka te ispred."  kaže mi odjednom  i uzme mi Bellu iz naručja "Ja ću te zvati kad se mala vrati  da dođeš ovdje čuvat ju."

Analea:"U redu gospodine.Vidimo se malena."

Bella:"Bokić."  kaže mi i ja izađem van.

Saša je naslonjen na svoj auto i čeka me.

Analea:"Spasi me Bože."  udahnem još jednom duboko i krenem prema njemu.

Analea:"Dobar dan gospodine."  kažem sa spuštenom glavom.

On kimne i opet mi otvori vrata da uđem u auto što ja jedva učinim.Kad i on uđe upali auto i krene izlaziti iz dvorišta.

Saša:"Zašto me zoveš tako?"  pita me nakon par sekundi

Analea:"Kako?"

Saša:"Gospodine.I obraćaš mi se sa Vi.Nisam toliko stariji."
nasmije se i pogleda me nakratko.

Analea:"Amm...to je jedno od pravila gospodina Lea."

Saša:"E pa boli me kurac za njegova pravila.Zovi me samo Saša."  malo se namrštim na njegov vulgaran rječnik ali ubrzo počnem smišljati izgovore da samo odem doma i da mi ništa ne napravi.

Analea:"Ovaj...ja ne mogu s vama...s tobom nikud."

Saša:"Zašto?"  namršteno me pogleda

Analea:"Nisam se još ni raspakirala  ni kupila ništa od hrane za stan,pa mi je to nekako bila namjera za danas."

Saša:"Nema problema.Idem i ja s tobom."  kaže

Analea:"Mislim da nema potrebe."

Saša:"Idem s tobom."  kaže i stavi mi ruku na nogu.

Ja zatvorim oči jer očekujem da napravi ono što je i neki dan,ali on samo drži ruku na mojoj nozi i masira ju.

Saša:"Evo nas."  zaustavi auto ispred mog stana i izađe van.

Dođe do mojih vrata i otvori ih.

Izađem i ja iz auta i krenem prema vratima stana svjesna toga da je iza mene i da me neće pustiti samu.

Uđem u stan i čekam da uđe i on pa zatvorim vrata i za njim ali ih ne zaključavam jer ako me pokuša silovati mogu brže pobjeći.

Saša:"Alo!"  trgnem se iz razmišljanja i vidim da mi maše rukom ispred lica.  "Gdje ti je  soba?"  pita me i na moj izraz lica se nasmije.

Ne kažem ništa nego samo krenem prema sobi dok me on prati u stopu.

Saša:"Lijepa ti je soba."  kaže mi čim uđemo unutra.

On se baci na krevet a ja krenem prema koferu jer mi je stvarno namjera da se raspakiram.

Saša:"Dođi ovdje."  kaže i sjedne na krevet.Ponavlja se scenarij od neki dan i ne sviđa mi se to.

Dođem to njega i on me povuče tako da ovaj put stojim između njegovih nogu.

Stavi ruke u stražnje džepove mojih traperica i meni postane jako neugodno jer me doslovno drži za stražnjicu.Pokušam maknuti njegove ruke ali je jači tri puta od mene i to mi ne uspijeva.

Naglo me povuče tako da padnem na njega i on brzo stavi moje noge sa svake strane njegovog trbuha.

Analea:"Nemoj."  opet se pokušam odmaknuti.

Saša:" Smiri se.Samo ćemo se ljubiti za početak." nasmije se i krene me poljubiti.

Analea:"Stvarno se trebam raspakirati."

Saša:"Mhm...Pomoći ću ti ja kasnije.  " promrmlja i stavi mi jednu ruku na vrat.

Počne me povlačiti prema svome licu i sljedeće sekunde njegove usne su na mojima,ali ih ne miče.Samo ih drži na mojima par sekundi,valjda u namjeri da se ja malo opustim ali to stvarno nije moguće sad jer ja ovo ne želim.

Saša:"Diši."  kaže mi kad se odvoji od mene i ja shvatim da cijelo vrijeme držim zrak u sebi,pa duboko udahnem i zatvorim oči.

Čeka par sekundi i onda opet nasloni usne na moje i počne ih pomicati polako,nježno.Da sam u nekoj drugoj situaciji i da mi on zapravo znači ovo bi bilo sve što želim,ali trenutno je sve što želim maknuti se od njega i ići plakati.

Ljubi me nježno i istovremeno vadi i drugu ruku iz mojih traperica i stavlja mi ju u kosu češkajući je.Povuče me prema sebi i oboje se srušimo na krevet.Okrene nas tako da sam sad ja ispod njega i krene rukama prema mojim trapericama dok me i dalje ljubi.

Analea:"Nemoj." kažem mu kad se uspijem na sekundu odvojiti od njega da udahnem zrak i zaustavim ovo.

Saša:"Rekao sam ti već da ću biti nježan.Ne boj se."  kaže  blago i poljubi me na blic još jednom.

Analea:"Ali ja ne želim ovo."

Saša:"Nisi u poziciji da biraš ponavljam ti opet.Mislim možemo stati s ovim ali znaš što će se desiti onda."  kaže i ja samo zatvorim oči i pustim ga da radi što želi.

Otkopča mi traperice i povuče ih dolje a to isto učini i sa majicom nakon par sekundi tako da sam sad samo u donjem rublju.

Počne me ljubiti po vratu i spuštati se sve niže i tog trena ja počnem plakati.Izgubit ću nevinost na silu.

Saša:"Nemoj plakati.Neće te boljeti."  kaže mi kad shvati da plačem.

Ja samo zatvorim oči jer ne želim gledati ništa što mi radi.Odjednom ga ne osjećam na sebi više i baš kad se ponadam da je odustao i otvorim jedno oko shvatim da se on zapravo skida,pa opet zatvorim oči i počnem još jače plakati.

Mogu osjetiti njegove ruke kako mi povlače gaćice prema dolje pa stavim ruke i pokušam ih povući natrag,ali opet mi primi ruke iznad glave i legne na mene.

Saša:"Opiranje ti ne pomaže.Samo ćeš se lošije osjećati."  kaže i raširi mi noge. "Reci mi ako će te jako boljeti."  kaže i mogu ga osjetiti na svome ulazu.

Krene ulaziti na što ja osjećam sve jaču bol i kad uđe skroz do kraja vrisnem jer je neizdrživo koliko boli.

Analea:"Jako me boli..."  govorim  mu kroz suze.

Saša:"Proći će.Samo se opusti."šapne mi na uho i poljubi me u čelo.

Počne se pomicati sve brže i brže i ona bol polako nestaje ali i dalje je prisutna.

Analea:"Stani...Boli me.Ne mogu ja ovo.Ne želim ovo."  počnem histerizirati i stavim mu ruke na prsa odgurujući ga.

Saša:"Još malo."  još par puta se  zabije u mene i onda ode u kupaonicu koja je u sklopu moje sobe.

Ja se plačući jedva okrenem na drugu stranu i pokrijem pokrivačem u nadi da ću zapati i kad se probudim neće ga biti ovdje.
Kao što sam i mislila zaspala sam u sekundi.