SAŠA

20.

Saša:"Dobro jutro i tebi.Drago mi je da ti se sviđaju.Mama me naučila kako ih raditi." kaže i mogu mu čuti nekakvu vrstu ponosa u glasu. "Pojedi to pa ćemo se malo zabaviti nismo dugo." nastavi i ja odjednom izgubim želju za jelom.

Analea:"Ne osjećam se baš najbolje." pokušam se izvući na to pa ako ne uspije smisliti ću već nešto drugo.

Saša:"Ne volim ljude koji lažu dušo." odjednom mi šapne na uho.

Zadubila sam se u svoje misli i nisam ni shvatila da je ustao i došao do mene.

Bez da se stignem dalje pobuniti čvrsto me primi za ruku i počne vući prema sobi.

Analea:"Pusti me molim te." vrištim i pokušavam se oteti iz njegovog stiska ali mi ne uspijeva.Prejak je za mene.
"Molim te,molim te."

Mogu osjetiti kako mi suze klize niz obraze dok me baca prema krevetu.

Zašto ja Bože?

Saša:"Smiri se.Neće biti toliko loše.Prošli smo kroz ovo 100 puta." smireno mi govori dok otkopčava hlače.

Analea:"Preklinjem te,nemoj ovo raditi.Možemo prestati s ovime i neću nikome reći ništa,kunem se." jecam ali izgleda da on uživa u mojim suzama zato što se samo cinično nasmije i počne me skidati.

Saša: "I da kažeš nekome,neće ti vjerovati."

(...)

Kad je Saša završio sa svojim iživljavanjem na meni samo mi je navukao neku ogromnu majicu koja mi je bila skoro do koljena i za koju predpostavljam da je njegova iako ne znam od kud ju je izvukao, moje gaćice i strpao me u auto.

Dolje me užasno boli i mislim da ću biti natečena narednih nekoliko dana.Samo se nadam da će imati toliko samilosti da me barem tada pusti na miru.Iako sumnjam.

Saša:"Ann?" kaže i ja ne mogu brz da se naježim.
Nadimak koje je smislilo malo nevino djetešce i kojeg koristi ovaj gad i prlja ga.

Okej Analea ,dramiš.

Kažem sama sebi i zatvorim oči.

Saša:"Ann?" evo njega opet.

Kako ne shvaća da ne želim razgovarati s njim.

Saša:"Pitao sam te nešto,slušaš li me uopće?" pita i u glasu mu mogu čuti da postaje pomalo iznerviran.

Analea:"Ne želim razgovarati s tobom.Pusti me na miru." kažem mu i otvorim oči samo da bih preokrenula njima.

Saša:"Mislim da sam ti rekao što mislim o tome preokretanju očima.Budi dobra curica i prestani to raditi ako ne želiš da te kaznim."

Kaže opasno tiho i ja samo što se ne zadavim vlastitom slinom.

Analea:"Ne bi se usudio." odgovorim mu taman kad se navezemo u njegovo dvorište.

Saša:"Samo me gledaj." namigne mi i krene izlaziti iz auta.

Analea:"Jebi se." opsujem i isto trenutka požalim zato što ja nikada ne psujem,a i Saša je tako brzo došao na moju stranu auta i krenuo me vući u kuću. "Pusti me!" vičem i trudim se svim snagama osloboditi iz njegovog stiska ,ali mi ne uspjeva.

Kao da mi je odjednom došlo u glavu nagnem se i tako ga jako ugrizem za podlakticu da iste sekunde osjetim okus njegove krvi u ustima i on me pusti.

Ispljunem tu krv i krenem trčati van iz njegovog dvorišta i baš kada dođem do ograde ogromna čelava gromada se stvori ispred mene uzrokovajući mene da se poslkiznem i tresnem na tvrd beton.Dala bi se hladiti da sam slomila nešto koliko je zaboljelo.