SAŠA

16.

Otvorim oči i osjetim mučninu i  toliko jako pulsiranje u glavi da mislim te će mi puknuti.

Par minuta ostanem ležati da mi se mučnina koju osjećam smiri ali one sekunde kad stanem na  noge osjetim ogroman poriv za povraćanjem pa brže bolje izletim iz sobe i uletim u kupaonicu.

Nagnem se nad školjku i počnem povraćati sve što sam pojela dan prije.

Tijelo mi se napinje i osjećam se tako jadno i slabo.
Samo želim leći i spavati iako sam ustala prije pola minute.

Saša:"Jesi okej?"  njegov glas me trzne iz misli i preplaši pa ja vrisnem kad vidim da stoji iznad mene i drži mi kosu.

Analea:"I dalje si tu?" pitam izmučeno.

Saša:"Rekao sam ti da ne odlazim.Sad kad ti je loše pogotovo trebaš nekoga."  kaže i ja ustanem i naprasito maknem njegove ruke sa sebe.

Analea:"Nemoj me dirati.Slobodno možeš doma,okej sam.Popit ću tabletu i bit će mi bolje."

Saša:"Nema šanse.Kreni u kuhinju da vidimo imaš li temperaturu."

Već mi kreće ići na živce a  sad nemam volje za svađu s njim pa preokrenem očima i krenem u kuhinju.

Baš kad trebam sjesti zavrti mi se i skoro padnem.

Saša:"Imam te." kaže mi i uhvati me oko struka prije nego što sam fljosnula na pod.

Analea:"Rekla sam ti da me ne diraš!" podsjetim ga i sjednem na stolicu.

Osjećam se toliko slabo i grozno pa stavim lice u šake i  počnem masirati sljepoočnice u nadi da ću barem malo ublažiti bol.

Saša:"Ja ću to.U tome sam specijalac."  kaže tiho i krene prema meni.

Analea:"Mislim da sam bila jasna kad sam rekla da me ne diraš."

Saša:"Jesi.Ali vjeruj mi treba ti ovo.Dođi i sjedni ovdje."  pokaže mi na kuhinjski otok.
Tad vidim da drži i toplomjer .

Par sekundi razmišljam da se premjestim tamo ili ne ali glava me toliko boli da bih učinila sve samo da mi bude bolje.

Ustanem i dođem do otoka i u tom trenu me Saša zgrabi i postavi na isti te mi stavi toplomjer ispod pazuha.

Analea:"Lakše malo inače ću se ispovraćati po tebi."

Saša:"Oprosti." kaže i stane između mojih nogu i krene mi lagano masirati glavu.

Miris njegove kolonjske mi se uvlači u nosnice.Bože ,miriše tako dobro.

Saša:"Paše?"  pita me i tad shvatim da sam naslonjena na njegovo rame.

Sramota.

Analea:"Ajme daa." odgovorim i to više zvući kao jecaj jer mi ovo nenormalno paše. "Ovaj,oprosti..."  kažem kad toplomjer zapišti i kad  shvatim što radim  odmaknem se od njega kao oparena.

Pogledam u toplomjer i vidim da imam temperaturu 39.8.

Saša:"Što želiš jesti?" pita me umiljato.

Sviđa mi se ovakav Saša i iako mi se idalje gadi i bojim ga se zbog onog ispada jučer moram maksimalno iskoristiti ovu dobrotu ,jer tko zna kada će sljedeći put biti ovako dobar.

Analea:"Mučno mi je.Mislim da mi ništa ne bi sjelo."

Saša:"Hm...Juha?" pita me.

Analela:"Juha zvuči super ali imamo jedan problem."  kažem mu i on me pogleda zbunjeno.

Saša:"Koji?"

Analea:"Ja ne znam kuhati,a ne volim juhu iz vrećice." moj problem njega nasmije pa se nagne prema meni i puhne mi u lice što mene natjera da se naježim.

Saša:"E pa srećo danas ti je sretan dan.Ja sam izvrstan kuhar."

Analea:"O pa stvarno?Iznenadi me onda." kažem i on se široko nasmije.

Saša P.O.V.

Iako je bolesna i izgleda kao da će se srušiti svakog trena i dalje izgleda predivno.

Kosa koja joj pada niz ramena i neki pramenovi koji strše okolo ju čine neodoljivo slatkom i dođe mi da ju krenem ljubiti dok se ne uguši od mojih poljubaca.

Znam da bi me radi toga mrzila još više i odgurivala me od sebe pa smetnem tu misao s uma i usredotočim se na nju koja mi maše rukom ispred face.

Analea:"Slušaš li me?" pita me i vidi da se polako počinje nervirati.

Saša:"Oprosti omelo me nešto." kažem joj i ona preokrene očima.

To me nervira užasno ali ne želim  joj stvarati stres trenutno.

Analea:"Kad će ta juha?"

Saša:"Uskoro."

(...)

Analea:"Mmm.."  proizvede zvuk kad proba moju juhu i meni u glavu dođu svakakve misli.

Saša:"Fino?"

Analea:"Prefino."  kaže mi

Saša:"Smijem ja probati malo?"  pitam ju i ona me čudno pogleda.

Analea:"Duhh..Tvoja je juha naravno da smiješ."  kaže mi i nastavi jesti.

Otvorim usta i čekam nju da me nahrani.

Analea:"Ne ,ne.Bolesna sam,a i nemoj misliti da smo si sad super."  kaže mi i paf.

Odmah me podsjeti na to koliko me zapravo mrzi i odbija od sebe.

Saša:"U vezi onoga jučer..."  započnem ali ona stavi ruku ispred sebe u znaku da zašutim.

Analea:"Nemoj.Ne želim o tome."

Saša:"Samo sam ti htio reći da te nisam htio uplašiti.I da nikada ne bi digao ruku na žensku osobu..."  kad sam to rekao upitno me pogledala "Ne više."

Analea:"Okej.Ali stvarno ne bih o tome." kaže mi i ja kimnem glavom "Hvala.Kad već ne želiš otići,sjedni i jedi." pokaže na stolac pored sebe i ja bez razmišljanja uzmem juhu i sjednem.

(...)

Saša:"Nemoj me nervirati i popij to." već živčano joj govorim.

Naime,sjedimo tu već pola sata jer ona ne želi popiti lijek.

Analea:"Ne želim.Odvratan je.Bit će mi bolje i bez toga."

Saša:"Ponašaš se kao Bella.Ozbiljno popij ovo ili ću ti osobno nagurati u usta."  kažem ozbiljno i pružim joj vodu u kojoj je rastopljen lijek.

Nagne se prema meni i baš kad pomislim da će napokon popiti ona mi se izbelji i krene trčati oko kauča smijući se.

Pošto sam puno višlji od nje i zbog toga  imam i veći korak doslovno sam napravio dva koraka i uhvatio ju oko struka.

Krenula se smijati i vrištati kao malo dijete.

Saša:"Predivna si dok se smiješ."  kažem i pomaknem joj pramen kose s lica.

Analea P.O.V.

Saša:"Predivna si dok se smiješ."  kaže i pomakne mi pramen  kose s lica.

Iste sekunde sam se prestala smijati i shvatila da mi je preblizu i da ga idalje mrzim te da ovo mora odmah prestati.

Analea:"Am...ovaj...gdje je lijek?"  izvalim prvo što mi padne na pamet i požalim iste sekunde.