Ubica lakog dodira

"Mala"

Gledam u osobu koja se nalazi ispred mene. U glavi mi prolaze svi snovi sa njim. Gledam njegove duboke smedje oci u kojima se gubim u ovom trenutku. Stoji ispred mene sa kapuljacom na glavi. Gledajuci u njega shvatim da u desnoj ruci drzi noz.
U tom trenutku krece prema meni, osecam znoj izmedju mojih pesnica koje sam mehanicki stisla kada mi je suzavac ispao iz ruke i otkotrljao se ko zna gde.
Gleda me tako sto njegov pogled prolazi kroz mene, manipulise me svojim prozracnim ocima boje keste umocenog u med. Stavlja noz u futrolu kada shvati da se necu opirati, jer zelim da osetim njegov dodir na sebi cak iako me on vodi pravo u smrt.

Jednom rukom me hvata  za moje obe ruke i podize ih iznad moje glave, dok me drugom okrece laganim dodirom mog kuka. Zatvaram oci jer ispred sebe mogu samo da vidim beli zid moje dnevne sobe i usresresredjume sva moja cula na njegovu ruku koja se idalje nalazi na mom kuku. Osecam moju ljubav prema njemu kroz celo svoje telo, osecam je svugde. Tada osecam kako on priblizava svoju glavu mom uhu i pre nego sto krene da pridje okrzne moje uho svojim usnama.

"Sad ides sa mnom, neces vristati i bices dobra devojcica"- cujem ga kako sapuce svojim dubokim hrapavim glasom- "Jel jasno?"

"Da"- izgovorim mucno kroz mucanje.

Ruku kojom je drzao moje ruke sklanja medjutim ne sklanja ruku sa mog kuka. Nakon sto okrenem glavu prema njemu pokazuje mi prstom da cutim i polako krecemo prema ulaznim vratima kako bi smo napustili kucu. Stizemo do njegovog auta gde mi govori da sednem na prednje sediste sto mi naravno ne zasmeta jer sam ocekivala da cu da budem gepekovana.
Udje u auto i krenemo prema nepoznatom pravcu. Dok se vozimo gledam kroz prozor i razmisljam o trenutnoj situaciji.
On je pored mene, on me kidnapuje, on. Moj mozak odbija ove informacije, zbunjujem samu sebe svojim postupcima. Videla sam noz u njegovoj ruci koji je bio okrenut prema meni, ali idalje sam se osecala sigurno pored njega. Idalje sam osecala ljubav prema njemu. U svoj ovoj zbrci odlucim da cu da iskoristim ovaj trenutak kao da nisam u opasnosti i da ga privucem na svoju stranu. Nateracu ga da me pozeli.
Kad shvatim da je zaustavio auto, obliva me hladan znoj jer tek tada shvatam da je verovatno placen da me kidnapuje i da ce da me odvede dalje drugim ljudima. Obliva me hladan na pomisao da njega vise nece biti. Medjutim u tom trenutku otvara moja vrata i gleda me.

"Ajde mala ustaj moram da ti stavim povez za oci i da te svezem."- kaze sa blagim smeskom u uglu usne.

Pokusavam da shvatim sta znaci taj osmeh ali odustajem. Imacu dovoljno vremena da analiziram sve ovo kako mi se cini.
Ustajem kao sto je rekao, stavlja mi crni povez preko ociju i nezno ga vezuje. Cujem njegov glas iza sebe kako me kroz sapat pita da li ga je jako stegnuo. Odmahujem glavom u znak negacije.
Osecam njegove ruke na mom struku koje me okrecu prema njemu. Uzima mi obe ruke i vezuje ih satenskom trakom sto me u tom trenutku zbuni ali opet odlucujem da ne razmisljam sad o tome.

"Povez ti stavljam zato sto nisam hteo da te gepekujem kako ne bi videla put do mesta na kom ces da budes, a vezujem ti ruke samo zbog mojih pred odredjenih"- govori dok cujem kako otvara vrata auta, ovaj decko mi cita misli.

Opet nista ne govorim vec jednostavno klimnem glavom i ponovo sednem na mesto na kom sam bila.

Zatvara moja vrata i ubrzo cujem kako se njegova otvaraju i njega kako ulazi. Vozimo se kad skupim hrabrosti da ga pitam sa kim cu biti.

"Sa mnom."- cujem kratak odgovor.

U sebi osetim srecu koju nikako ne smem da ispoljim kroz facialnu ekspresiju jer ne sme da zna da mi se svidja.
Opet osetim kako se auto zaustavlja, cujem kako izlazi i ubrzo otvara moja vrata. Podize me kao mladu i krece da me nosi. U sebi razmisljam da li da mu kazem da imam noge ili da samo uzivam u trenutku dok jos mogu. Odlucujem da cutim i uzivam u trenutku.

Nosio me je jedno dvadesetak minuta kad sam konacno osetila tlo pod nogama. Cujem ga kako mi na uho sapuce da stojim ovde i da se ne pomeran dok on ne dodje. Klimam glavom.

Kroz misli mi prolazi razlicite situacije iz snova koje sam sanjala. Shvatim da nikada nisam ni pomislila da ce moj prvi kontakt sa njim izgledati ovako. Nikada nisam zamisljala dobru figuru u mojoj glavi kako zeli da mi naudi zlo. Zeli da mi naudi zlo, a ja se idalje osecam sigurno sa njim. Idalje osecam zastitu od losih uticaja ovog surovog sveta od strane njega. Iako duboko u svom umu znam da je on deo losih uticaja, ali uporno odbacujem tu informaciju jer ne zelim da unistim tu dobru figuru u svojoj glavi. Ne zelim da izgubim najbolju stvar u svojoj svakodnevnici.
Ubrzo cujem korake iza sebe i osetim ruke koje mi odvezuju povez. Zaslepljuje me svetlost lampe koja osvetljava celu prostoriju u kojoj se nalazim. Trepnem par puta kako bih se navikla na svetlost. Staje ispred mene i pokusava da odveze cvor koji je sam napravio kako bi mi svezao ruke. Kad izgubi sve nerve u glavi vadi noz i spretno isece traku i oslobodi moje ruke. Dok sakama trljam zglobove vidim da se vise ne nalazi ispred mene.

"Pa mala ostajes sa mnom ovde sledece dve nedelje, da te upozorim na vreme budes li pokusala da pobegnes nece se dobro zavrsiti"- odmeri me pa nam se pogledi sretnu - "Zato budi dobra devojcica i ne pravi sranja. Jasno?"

Odlusam ceo govor i samo frknem. Namerno cu da ga nerviram cisto da bih videla njegove reakcije. A i nisam ni mislila da bezim ionako mi je ovo najzanimljivi dan do sad u zivotu. Salim se. Mozda ne..

"Nisam najbolje razumeo taj odgovor"- govori sa podignutim obrvama kako bi me upozorio.

"Nisi ga razumeo jer to ni nije bio odgovor."- kazem.

"Pa kad onda planiras da mi odgovoris?"- govori ne skidajuci pogled sa mene.

"Ne planiram"- odgovorim i pogledam ga najledenijim pogledom iako sam u sebi gorela od ljubavi. Ukapiram da ga je ovo mozda malo previse uznemirilo i iznenadim i samu sebe na mom postupku.

Krece da ustaje sa ugaone garniture na koju je u medjuvremenu seo. Cim ustane krene prema meni, mahinalno krenem u nazad i shvatim da sam udarila u zid sto ide u njegovu korist. Pridje mi toliko blizu da su nase usne odvojene svega par milimetara. Osecam njegov vreo dah na svojim usnama.

"Koga ti mislis da zajebavas ovde?"- govori kroz sapat-"Jel cujes sta te pitam?"

tisina.

"Jel cujes?"- vikne tako jako da se trznem.

"Da."- odgovorim sa koliko god sam snage mogla da prikupim u tom trenutku slabosti.

"Nema zajebavanja sa mnom, nemoj da ti se ponovi."- govori iznervirano dok osecam njegovu ruku na mom struku kako me stisce.

Shvatim u sebi da je iznerviram i shvatim na sta je sve trenutno spreman. Obliva me znoj opet.

"Nece se ponoviti."- govorim na sta se njemu lice ozari nekom vrstom srece.

Ruka koja je do malo pre bila na mom struku nalazi se na mom dupetu sto jos vise probudi moje hormone koji ceo dan rade punom parom. Svojom rukom sklonim njegovu i krenem prema ugaonoj. Kad sednem shvatim da se on vise ne nalazi tamo gde smo do malo pre stajali zajedno. Uocim i sat koji se nalazi odmah na tom zidu i vidim da je 1:15 posle ponoci.

Posto predosecam da se nece vratiti uskoro, preostaje mi samo da spavam na ugaonoj jer je nazalost to jedino mesto gde smem da se nalazim trenutno jer ne znam gde je on a ne zelim da ga ponovo uznemirim. Bar ne danas.

Namestim par jastuka koji su se nalazili na ugaonoj i pokrijem se dekom koja je takodje stajala pored. Setim se Lane i svega sto se desilo ranije danas, osetim kako mi oci vlaze. Odlucim da necu plakati, obecam sebi da necu ni suzu pustiti dokle god se nalazim ovde. Moram da budem jaka. Moram da ocvrsnem. Iako imam previse misli koje mi se motaju po glavi, utonem u san bez problema.
Umor.