Ubica lakog dodira

"Bol"

Gledam scenu ispred sebe. Noge vise ne osecam od svog straha koji me je spopao. Ruke mi se tresu toliko da kada bih trenutno drzala nesto u ruci verovatno bi ispalo i otislo ko zna gde. Petorica muskara sa fantomkama na glavi krecu da udaraju u auto. Toliko odzvanja u autu da moram da zapusim usi. Zatvaram oci i molim Boga da ce ovo da prestane. U jednom trenutku lupanje prestaje pa otvorim oci i vidim njega protiv njih petorice. Krecu da se tuku. Nokautirao je vec trojicu. Dok posmatram tucu ugledam noz u ruci jednog od njih, ako je ikako bilo moguce da se vise uplasim sada jesam.  Toliko sam zaplovila duboko u svoje misli da nisam ni premtila trenutak kada ga je uboo. Gledam kako se na njegovoj beloj majci pojavljuje crvena fleka koja se svakog trenutka sve vise prosiruje. Osecam toplu tecnost na mom obrazu kako krece da se sliva iz straha koji trenutko osecam. Oba muskaraca krecu ponovo prema autu u kom se nalazim misleci da su ga se otarasali i da mogu da predju na mene  Medjutim vec u sledecem trenutku on vadi pistolj i upucava jednog od njih u nogu. Cim se zacuje odzvanjanje metka koji svojom brzinom sece vazduh, svi zajedno se pokupise i potrcace svom snagom koja se nalazila u njihovim izmucenim telima. I taman kada strah polako krene da napusta moje ispaceno telo, moja vrata se otvarise sa spoljasnje strane i jedan od njih me hvata i krece da me vuce napolje. Pokusavam da se oprem njegovom stisku medjutim ne uspeva mi. Uzima me u ruke i krece da me nosi, pokusavam da ga udarim nogom ali je previse jak da bih mu se usprostavila. Uskoro padamo na asfalt svom tezinom ali ja uspevam da padnem na njega i prodjem ne povredjeno. Prvo sam mislila da se sapleo medjutim  shvatam da je decko koji me je do malo pre nosio ranjen pravo u srce i krenem da vristim, ne od tuge, od straha. Kad podignem pogled vidim i iz kog pravca je dosao metak. Stajao je mucno na nogama drzeci pistolj u opruzenoj desnoj ruci koji vec u sledecem trenutku pada na asfalt uz prigusen zvuk. Vidim ga kako zatvara oci i pada svom tezinom udarajuci kolenima o asfalt.

Brzo dotrcavam do njega jer vidim kako sve vise i vise krvari. Kako se priblizavam pokusava da legne sto mu i uspeva. Lezi na asfaltu drzeci ruke na rani. Cucnem do njega i sklonim mu ruke sa rane kako bih podigla majcu i videla koliko je povredjen zaprvo. Kad vidim ranu ne mogu da verujem svojim ocima da je ovo moguce sa jednim jadnim svajcarcem. Iako rana nije bila mnogo duboka ipak je krvarila kao da je makar 8 cm. Medjutim hvala Bogu nije bila ni blizu 8 cm.

"Uzmi prvu pomoc iz gepeka i donesi je ovde"- govori mi kroz sapat bez imalo snage u glasu. U ocima mu se vidi da nije uopste zabrinut niti uplasen jer je ovo prosao vec mnogo puta ali ga ipak boli.

Cim cujem njegovu naredbu otrcim do gepeka najbrze sto sam mogla u tom trenutku. Otvaram gepek i rovim po svim stvarima trazeci prvu pomoc. Ubrzo ugledam belu limenu kutiju na samom dnu gepeka sto me obraduje koliko je god to bilo moguce u ovom trenutku. Zatvaram gepek i opet krecem da trcim ovog puta u njegovom pravcu.

Otvaram limenu kutiju srednje velicine i nalazim zavoj i svu pratecu opremu koja mi je trebala. On skida majcu i dopusta mi pun pogled na njegove prelepo razvijene misice koji me ostavljaju bez daha.

"Ajde seceru iskrvaricu do smrti dok im se divis"- kaze kroz smeh, dok mene rumenilo u obrazima napada. U sebi mislim koliko me narcisi nerviraju ali je ipak kod njega oduvek bila druga prica. Sve sto sam mrzela na drugim ljudima on je cinio da ih zavolim na njemu.

Odlucim da ne odgovaram na predhodnu recenicu pa samo krenem da odvijam zavoj. Krajickom oka vidim kako me pazljivo posmatra dok ovo radim.  Cim odvijem zavoj ostavim ga sa strane spremnog nakon sto dezinficiram ranu. Polako krenem da prelazim alkoholom po povrsini rane i odmah vidim njegove kako je donju usnu uhvatio medju zube od boli. Predjem jos par puta pa otvorim kesicu praha za zarastanje rana i pospem po rani. Uzimam zavoj i zavrsavam svoju malu intervenciju. I opet koliko god mrzela krv i koliko god joj se gadila kad je on tu cini me da zaboravim sve. Dodam jos malo medicinske lepljive trake na kraj zavoja kako bih bila sigurna da se nece odmotati. Ustajem i mahinalno spustam haljinu prema dole jer je bila prekratka.

"Manje me je bolelo kad je stajala onako"- govori mi dok razvija zlobni osmeh krajevima svojih punih usana. Kako bih mu ugrizla tu punu usnu. U svojim mislima ni ne razmisljam o njegovoj recenici ali kad se fokusiram na nju shvatim sta je rekao. Trudim se da se ne nasmejem i da ostanem nadmena koliko god je to moguce u ovom trenutku.

"Taman da malo ocvrsnes"- kazem i namignem mu. Gledam ga kako se smeje i odmahuje glavom.

"Lakse bih ocvrsnuo da je ostala onako."- i tek tad shvatim da moja recenica ima dva znacenja. Opet osecam rumenilo kako se siri mojim bledim obrazima. Nemoguc je. Pruza mi ruku uz molbu da mu pomognem da ustanem sto i cinim. Ubrzo se drzi za moje rame dok hralja od boli. Stizemo do auta i taman kad krenem da otvorim vozaceva vrata kako bih mu pomogla da sedne, cujem ga.

"Jel stvarno mislis da u ovakvim bolovima mogu da vozim?"- kaze gledajuci me tako prozracno sa dozom nekog cudnog osecanja koje ne mogu da protumacim najbolje.

"Ou, da. U pravu si."- kazem -"Hajdemo u kucu onda."

"Ti si luda, ne mozemo u kucu svi znaju nasu lokaciju. Ti vozis, seceru."- i kad to cujem zamalo ne padnem na asfalt kao sto je on pre dvadesetak minuta. Nema sanse, ja sam ocajna u voznji automobila.

"Nema sanse"- prosto kazem.

"Naravno da ima, hajde kreci"- kaze pomalo strozikom glasom od onog koji bi inace koristio, sto me upozori da ga poslusam.

Ubrzo se nalazimo na auto putu. Na radiju cujem dobro poznatu pesmu uz koju sam uvek zamisljala sebe i njega u mojoj glavi. Hostage od Billie Eilish. Kroz glavu mi prolazi slika mene i njega na zadnjem sedistu auta kako se strasno sa dozom pohlepe ljubimo kao da je to zadnji dan nasih zivota.

Iz misli se polako vracam u realnost jer shvatam da moram na benzinsku stanicu. Okrenem se prema njemu kako bih ga pitala za pare jer ja ocigledno nista nisam imala kod sebe. Cim okrenem glavu vidim ga kako je utonuo u san sa glavom nakrivljenom u stranu kako bi lezala na njegovom ramenu. Usne su mu blako otvorene dok spokojno spava. Znam da necu ovo da prekidam tako da nalazim drugu opciju. Odlucim da se parkiram na odmoriste sa strane autoputa jer je vec pao mrak i meni se prispavalo. Smanjujem radio kako bi samo popunjavao tisinu, zakljucavam sva vrata auta i naslanjam glavu na sediste. Ubrzo sam utonula u san. Sigurnost.