Bude me zraci sunca koji probijaju kroz zavesu. Cim otvorim oci shvatim da se ne nalazim u sobi u kojoj sam sinoc zaspala, brzo ustanem i sednem u sedeci polozaj kako bih bolje pregledala sobu u kojoj se nalazim. Krevet se nalazio na sredini sobe, sa obe strane stajali su nocni stocici sa razlicitim predmetima po njima, sa moje leve strane nalazio se ormar i vrata koja sam predpostavila da su ulazna. Sa desne strane nalazila su se vrata koja su vodila na terasu koja je bila mala ali lepo iskoriscena sa malim stolom i dve bele lepe fotelje. Cela soba je bila bela i bila je dosta prostrana. Ustajem sa kreveta i tek u tom trenutku primetim cupavi beli tepih koji se prostirao celom povrsinom sobe. Polako krenem prema ulaznim vratima, dok idem zagledam se u slike koje su se nalazile na zidu. Sarene pune boja i zivota, zivahne pune srece. Pomalo me podsete na Lanu koja je oduvek bila pozitivna. Dok prilazim vratima cujem zvuke koji su dopirali iz ostatka kuce, stajem kako bih pokusala da cujem nesto. Polako priblizim uho vratima i usresredim se na glasove.
"Ne, nismo se tako dogovorili"- cujem ga kako govori nepoznatoj osobi. Cim cujem njegov glas svi leptirici u mom stomaku koji su do tad spavali krecu da tumaraju.
"Ne odlucujes nista ti o njoj, kako ne kapiras decko ti si samo placen da je dovedes. Sve ostalo je nasa briga."- tad shvatim temu celog dijaloga. Pricali su o meni.
"Boli me kurac za vase pare, mala ostaje kod mene."- povisi ton toliko da se vrata na kojima sam drzala glavu zadrmaju.
"Gde je ona bre?"- cujem sagovornika koji je vidno iznerviran.
"Gubi se, Luka."- kaze na ivici strpljenja.
"Fuj. Luka."- pomislih kad sam cula ime sagovornika, tako lepo ime a tako izlizano.
Dok razmisljam o imenu sagovornika cujem zvuke tuce iz prizemlja. Uskoro i lomljenje stakla, dok vec u sledecem trenutku cujem osobu kako se penje uz stepenice. Krece da me obliva znoj na samu pomisao da je to sagovornik od malopre.
Brzo se sklanjam sa vrata i trcecim korakom idem prema krevetu kako bih sela. Cujem kucanje na vratima na sta ja tiho kazem udji. Lice mi se ozari srecom kada ugledam njegovo lice. Blenem u njegovo lice kada shvatim da ima ranu na usni koja poprilicno krvari. Ustajem sa kreveta kako bih mu se priblizila.
"Kada si se probudila"- tiho prica dok mu glas puca na krajevima reci zbog jutarnje promuklosti.
"Pre desetak minuta"- govorim kratko. U trenutku shvatim da nisam mogla da doletim iz prizemlja u ovu sobu, medjutim izbegavam da ga pitam kako sam dospela ovde.
"Imas nove stvari u tom ormaru i kofer ispod kreveta, kreni da se pakujes moramo da idemo odavde."- kaze dok se okrece na peti kako bi napustio sobu.
"Krvari ti usna, jel imas prvu pomoc?"- zaustavim ga na pola puta svojim pitanjem.
"Opusteno, mala, nije mi prvi put"- govori i okrene se kako bi mi namignuo.
Ostajem zatecena stojeci na sred sobe dok on vec u sledecem trenutku nestaje iz mog vidokruga. Sva osamucena njegovim potezom krecem u potragu za spomenutim koferom. Cim ga nadjem otvaram ormar u kom nalazi mozda cak i malo previse odece, shvatim da sam se previse zamislila pa brzo krenem da pakujem stvari. U jednom trenutku u mojim rukama se nadje prelepa mini uska haljina pastelno roze boje. Momentalno se zaljubim u nju. Ostavim je sa strane jer cu da je obucem kad zavrsim sa pakovanjem.
Nakom dvadesetak minuta konacno zavrsim sa pakovanjem. Uzimam pastelno roze haljinu i donji ves koji sam takodje nasla u ormaru i krecem u potragu za kupatilom. Nakon otvaranja mnostva vrata nadjem kupatilo. Veliko belo kupatilo sa najdivnijim plocicama koje sam ikada videla, sa djakuzijem koji se nalazio u jednom uglu i sa tus kabinom u drugom uglu. Zakljucam vrata i krenem da skidam majcu, ubrzo skinem i ostale delove odece sa sebe i krenem ka tus kabini. Cim zakoracim osetim vrele kapljice kako se slivaju niz moje hladno telo i polako ga greju. Osetim sve muke kako se slivaju niz moje telo u vidu providne tecnosti. Na polici koja se nalazila u tus kabini vidim gel za tusiranje sa mirisom vanile. Nanesem ga na telo i opet osecam vrele kapljice kako se slivaju niz moje telo. Uzivam u trenutku.
Zavrsim sa tusiranjem i posto ne nadjem ni jedan losion za telo krenem da se oblacim. Na sebi sam imala donji ves od crne cipke koji mi je savrseno otkrivao crte tela. Kad krenem da obucem haljinu shvatim da je nema. Sve psovke koje sam znala iskoristila sam u tom trenutku. Nakon sto shvatim da nemam drugu opciju od izlazenja iz kupatila samo u donjem vesu, pomirim se sa tim. U sebi izgovaram sve molitve u nadi da ga necu sresti na putu do moje sobe. Cim zakrocim na hodnik on se stvori ispred mene. Oci su mu prikovane za moje telo. Shvatim da je najbezbolniji izlaz iz ovog da samo prodjem pored njega, sto i ucinim. Okrenem se da bih videla da li je i on nastavio, medjutim moj pogled se sretne sa njegovim. U licu mu se dobro ocrtavala zacudjenost i iznenadjenost. Oci su mu sijale nekim cudnim sjajem koji me je ocarao. Zelela sam da se vratim i da ga poljubim najstrastvenije sto sam mogla. Zelela sam da zavrsimo u velikom krevetu, gde bi me on imao samo za sebe kao i ja njega, dok bi se u pozadini cula lagana muzika koja bi uoblicila ceo trenutak. Zelela sam njega. Sad.
Zbog prezaokupiranosti svojim mislima ni ne shvatim da sam se nalazila ispred svoje sobe blenuci u vrata. Brzo uzimam bravu i otvaram vrata. Kad ugledam pastelnu haljinu na krevetu tek tad shvatim da sam ja samo u donjem vesu idalje. Uzimam je i bukvalno je navlacim na sebe jer je bila previse uska. Kad konacno uspem pridjem ogledalu kako bih videla svoju figuru u njoj. Nikada nisam bila narcis ali sam stvarno izgledala savrseno u ovoj haljini. Boja mi je savrseno isla uz moj bledi ten. Haljina je bila kratkih rukava i imala je v-izrez tako da su moje grudi bile u prvom planu. Bila sam zadovoljna svojim izgledom po prvi put u svom zivotu. Prvi put u zivotu sam osetila kako je to biti pun samopouzdanja. Sva srecna uzimam kofer koji se do tada nalazio na mom krevetu i krecem iz sobe. Vucem ga do stepenica kada shvatim da nemam snage da ga nosim, ali bez obzira na moj predosecaj krenem polako niz stepenice zajedno sa njim. Stignem do polovine stepenica kad osetim olaksanje u ruci u kojoj sam do tog trenutka drzala kofer. Vidim njega ispred sebe kako nosi moj kofer niz stepenice bez ikakve teskoce.
"Idi sedi u auto i cekaj me, tu sam za pet"- govori i pruza mi kljuc od auta. Samo klimnem glavom i zaputim se prema izlazu iz kuce.
Izadjem iz kuce i ugledam auto kojim smo juce dosli ovde na prilazu. Predpostavim da je to auto kojim i danas idemo pa pokusam da ga otkljucam. Pogodila sam. Otvaram suvozaceva vrata i sedam. Misli krecu da mi se vrzmaju po glavi i odlucim da cu ovaj put da iskoristim da ga ispitam sve sto me zanima, a zanima me dosta stvari.
U jednom trenutku vidim dosta razlicitih ljudi sa fantomkama na glavi i palicama u rukama kako se priblizavaju autu. Vidim i njega kako izlazi iz kuce. Sve su blizi. Krecem da panicim. Strah.
DU LIEST GERADE
Ubica lakog dodira
Romantik~~~ Zabranjeno voce je sladje, ne kaze li tako cuvena fraza? Upravo tako je i ona zavolela zabranjeno voce, ne zato sto je bilo sladje. Vec zato sto ga je njegova gorcina privlacila. ~~~ Ubijao ju je, polako svakim njegovim neznim dodirom po njenoj...
