Polinezija je skupina otoka smještena u Tihom oceanu. Tamo se priča francuski, ali s turistima pričaju engleski. Kao na primjer s djevojkom imenom Isabell. Ona je osamnaestogodišnjakinja koja je ljetne praznike odlučila provesti u Polineziji sa svoj...
Skočila sam naglo iz kreveta. Nisam znala što me snašlo. Aha, ipak sam znala!
- Katy!!! Dođi ovamo!!!
Trčale smo niz stepenice. Moja mama se derala na nas kad smo sišle. Kao i inače.
- Mlade dame, morate biti opreznije. Više niste mala djeca. Što bi bilo da vam se nešto dogodilo!? Pa znaš, Isabell, da te ja jako volim i da ti se nešto dogodi, ja...
Više nisam imala strpljenja slušati. Otišla sam s Katy u kuhinju gdje nas je čekao doručak.
- Ne! Samo ne jaja! - derale smo se Katy i ja. Više od svega svo mrzile jaja.
- Mama, to ima masnoća! I nije fino!
- Jedite, jer nećete ništa dobiti drugo osim mojih jaja. Hahaha! U redu, cure dosta šale! Pojedite to jer će za nekoliko trenutaka doći...
Nije stigla dovršiti jer se začulo zvono. Moj tata je otvorio vrata.
- Oh, zdravo Jason! Cure ti još nisu spremne... znaš njih.
- Da. Treba im sto godina. Nego, imate li možda nešto za jesti jer sam se žurio i nisam ništa jeo?
- Ima mojih finih jaja! - vikala je mama iz kuhinje dok je Jason ulazio. Katy i ja smo mu pokazivale na jaja i micale glavom i prstima lijevo-desno. To je trebalo značiti "ako ne želiš umrijeti, ne jedi to". Odmah je shvatio što govorimo. Tada mi je namignuo. Zacrvenila sam se, a Katy je počela sa svojim besmislenim ljubavnim pjesmama.
"S Jasonom će ona biti,
I s njim će zajedno i plakati."
Zbilja to nema smisla. Ah, šta da vam kažem. Luda kuća! Tada sam pogledala na sat. Ovo je bilo savršeno. Ali doslovno. Kasnili smo.
- Aaaaa! Mama, sad je 7:45, a avion kreće za 15 minuta. Nećemo stići!
- Ima pravo! - potvrdili su Katy i Jason u isti glas.
Mama nas je pustila. Upali smo u prvi taksi kao vreće krumpira i odvezli se do aerodroma. Katy i ja smo bile presretne što nismo pojele ta glupa jaja. Ali smo bile gladne. Tada je Jason izvadio dva komada pizze i rekao:
- Jedan za tebe Katy, a jedan za tebe, moja damo.
Opet sam postala crvena. On je to volio jer mi se zbog toga smijao. i Katy. Možda zato što sam izgledala ko rajčica.
Trčali smo 100 na sat. Ukrcali smo se u avion prije nego što su se vrata zatvorila.
- Yassss! - prosiktala sam si u bradu.
Putovali smo dugo. Oko 22 sata. Moja mama me zvala 30 puta i poslala mi 100 poruka. Doslovno. A ja se nisam obazirala. Mislim, morala sam malo odspavati. Ali ne! Eto nje opet. Tada sam odlučila pročitati poruku koju mi je sad poslala. Pisalo je:
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ima još, ne brinite. Ah, mame! Evo nas! Stigli smo! Aleluja! Izlazimo iz aviona. Ah, mrak je. Otišli smo do neke male kuće. ne znam kako se te kućice zovu. Ah nema veze. Tamo je bila neka mlada žena. Počela je govoriti nešto na engleskom (btw, pričat ćemo na engleskom, ali ja ću to ovdje pisati na hrvatskom).
- Dobrodošli! Nadam se da vam je put bio ugodan. Raskomotite se. Kreveti su u sobi desno.
Jason i Katy su brzo potrčali u sobe. Kako imaju snage? Ja tu crkavam. Išla sam naći sobu. Nisam je našla. Ah, to sam ja. Htjela sam pitati onu ženu gdje su sobe, ali je nestala. Čudno! Tada sam otvorila vrata neke sobe. Tamo je bio neki dečko mojih godina. Igrao je igrice i imao slušalice. Primijetio me, ali sam brzo zatvorila vrata i pobjegla. Otišla sam van, na plažu. Iako je bila noć, bilo je predivno. Tada sam čula neki glas iza sebe.
- Hej, ti! - govorio je - Tko si ti!? Upravo sam izgubio u svojoj igrici jer si me omela! Aaaa! Glupačo!
- Kako molim?! - jest da sam bila umorna od puta, ali za svađu uvijek imam energije.
- Ja, glupača! Ma ti si... Aaaaa! Nemam vremena za ovo! Dosta mi je to što ne mogu naći svoju sobu. Sad se prepirem s nekim klipanom...
- Kako molim!?
Nije mi se dalo raspravljati. Našla sam onu ženu. ispalo je da se ona zove lea i pokazala mi je moju sobu. legla sam u krevet i više se nikad nisam željela ustati iz njega.
